Vaša pitanja
- Detalji
Poštovani, ne znam odakle da počnem. Veoma mi je teško da govorim o sebi, pogovo o osećanjima i teškim strahovima koji me muče. Imam 38 godina, porodicu, dvoje dece (3 i 6 godina). U poslednjih pet godina živim pod konstantim stresom, koji je izazvan svakodnevnim ovabezama, poslom i lošim rodbinskim odnosima. Pre par godina sam sa svekrvom doživela fizički obračun i to dok sam bila u 5-tom mesecu trudnoće, nakon čega sam se preselila sa celom porodicom i od tada živimo sami. Samo nakon par godina dogodila mi se veoma teška svađa sa rođenom sestrom i od tada ne razgovaramo. Meni je to veoma strašno i ne želim sada da ulazim u analize ko je kriv ili ko je započeo jer je verovatno za svađu potrebno dvoje. Takođe, imam težak odnos i sa majkom (koji je takav bio čitavog zivota) ona sada ima 69 godina i imam utisak da pokušava emotivno da me ucenjuje jer ima potrebu da uvek sve bude po njenom. Sada od svake svoje bolesti, pa makar to bila i prehlada, pravi dramu i svesno mi uliva strah od njene smrti i jadikuje kako ona živi sama i verovatno bi ja trebala da napustim svoj život da bi se brinula o njoj. Inače je veoma pokretna i sposobna za život. Od skoro sam rešila da se distanciram od svih tih njenih pokušaja manipulacija, ali nije mi lako. Inače, moja sestra živi u inostranstvu i pošteđena je svega toga, a i kada dođe u Srbiju ima poseban tretman. Moja majka je uvek pravila razliku i jaz među nama dvema, jer ona je "pametnija", "privrženija", završila falkutet, dok ja sve to nisam. Na poslu mi je veoma teško, radim 12 godina u jednoj velikoj zatvorenoj sredini, van grada. Pre ovog posla sam radila i na drugim mestima gde sam se bolje osećala. Ovde se gušim i osećam frustrirano. Pre 10 godina sam se užasavala pomisli da ću raditi na istom mestu u budućnosti i sada se užasavam iste pomisli, ali sam i dalje ovde. Promenila sam više radnih mesta (ne svojim izborom), sada radim i prekovremeno i danju i noću kad treba. Pokušavala sam da promenim posao, ali nisam našla ni jedan drugi. Na poslu je problem što ne umem da se izrazim, da tražim nešto za sebe, uvek sam povučena i sama, mada posao obavljam mnogo bolje od drugih i zaslužila sam bolje, ali ja to ne umem ili ne smem nikome da kažem. Kada sam i pokušavala nešto da tražim blokiram se i osećam srce kako mi lupa. U braku se, takođe, sve promenilo na gore. Muž i ja se skoro stalno svađamo. On je počeo da se dere i na mene i na decu. Seksualni život nam je očajan, skoro da ga i nema. Ja sam nezainteresovana za seks, a on na to odgovara vikanjem i veoma često "obavimo" to radi mira u kući. Poslednje što mi se desilo je operacija štitne žlezde, pre mesec dana. Šokirala sam se saznanjem da sam imala maligni tumor. Na svu sreću sve je izvađeno na vreme i neću imati više s tim problema. Međutim, to je bila kap u prepunoj časi. Mislim da sam upala u neko depresivno stanje. Ne znam kako da nastavim dalje. U ranijim godinama svaki problem je bio neka vrsta izazova i uvek sam pravila planove "A", "B", pa i "C" za rešavanje. Čak sam imala i planove i za najgora moguća rešenja. Bila sam dobra u tome i moj muž se uvek oslanjao na mene i moju organizaciju. Sada se osećam nemoćno. Ne znam kako da se izvučem iz ovoga. Ne znam ni kako da se opustim. Izgubila sam interesovanje i za sport i šetnje. Čak ni odlazak na more ne može više da me opusti (što je nekada uvek bio "čarobni lek" za mene). Grize me savest zbog moje dece što ispaštaju zbog mene jer veoma često nemam volje da ih izvedem napolje, u park, a naučila sam ih na aktivan život, na puno šetnje, rekreacije i boravak u prirodi. Deca su mi jedino uporište u životu. Molim Vas dajte mi neki savet, kako da se izborim sa životom i samom sobom. Verovatno mi treba razgovor sa nekim stručnjakom. O ovoj temi ne mogu da razgovaram sa prijateljima ili kolegama jer se plašim da započnem tu temu, tj. bilo koju temu koja se tiče mene. Mnogo Vam hvala na razumevanju i odgovoru koji očekujem.
Valerija
- Detalji
Studiram medicinu, V sam godina. Imam problem sa svojom devojkom, ona ima 20 godina. Problem je što je ona viša od mene za nekih 5 cm i što to ona ne može da prihvati. Meni to ne smeta jer mi nije bitno ništa sem toga kako se osećam i kako se slažem sa nekim koga volim. Inače, mnogo sam srećan sa njom i njoj je lepo sve dok ne pomisli na to, na tu razliku. A ja nikako nisam mogao da doprem do nje, da joj kažem da je sve to nebitno kad ima ljubavi, razumevanja, poštovanja, a svega toga ima. I ona kaže da bi bila presrećna samo ako bi mogla da prevaziđe tu razliku. Zajedno smo godinu dana i za to vreme je pokušavala da to prevaziđe, ali nije uspela, a ja ne mogu da prihvatim da raskinem sa njom zbog toga. I mislim da će to da joj bude manje bitno, čim počnu da postoje pravi životni problemi. Ne mogu da prihvatim da neka fizička karakteristika odluči, da ona prevagne nad svim osećanjima. Najviše joj smeta dok šetamo i tad uoči tu razliku i postaje nervozna. Kažite mi da li to ona može da prevaziđe i u čemu je problem? Hvala puno unapred.
Vladan
- Detalji
Poštovani, živela sam u vanbračnoj zajednici od sedmog meseca trudnoće do detetovog šestog meseca, g-din me nikad nije zaprosio nego jednostavno smo tako prećutno počeli da živimo zajedno, naravno svađali se, vrlo malo dana smo se slagali, on me je emotivno zanemarivao, za tih godinu dana nije ni jednom legao da spava uveče sa mnom nego gledao TV ili na računaru neke erotske sajtove..., a vremenom smo prestali i da pričamo... nekoliko puta u svađi me je i isterivao iz kuće i jednog dana se ja pokupim i dođem kod mojih, misleći da će me tražiti nazad i reći da pokušamo opet, ali on nije ništa rekao i tako smo ja i sin ostali kod mojih. Sad se uopšte ne kajem i kad sagledam situaciju iz ovog ugla vidim da nikad nismo ni bili jedno za drugo, nego nastao je problem oko viđanja deteta. On hoće da ga vodi kod sebe. Mi živimo udaljeni 3 km jedan od drugog. Ja nisam za to da dete ide kod njega, a to je ono što vas i pitam. Mislim da su najvažnije prve 3 godine deteta i smatram da do treće godine dete ne bi trebalo da ide bez mene na nepoznatu teritoriju kod nepoznatih ljudi. Ja ga ne bih vodila jer su me isterali odatle, a i na neki način se i osećam iskorištenom, kao da je hteo da mu rodim dete i da me šutne posle, a sad traži neka prava. Tamo još žive i njegovi roditelji koje sam zvala da dođu da vide dete, ali oni nisu hteli, nisu mu čak došli ni na krštenje u crkvu, a kamo li kod mene kući. Prošlo je godinu dana, dete sad ima godinu i po i naravno ono se ne seća ni one kuće, a kamo li babe i dede. Da li se to u praksi radi da dete vodi otac u takvu jednu novu situaciju i da li će to naneti štete detetu? Da li ikako mogu da se izborim da se on strpi do navršene detetove 3. godine jer mene otac ne sluša. Imali smo prvo ročiste gde je sudija rekla da se to radi i da treba da mu dam dete. Napominjem da je on do tad svaki dan viđao dete kod mene, dakle nema taj problem što je to kod mene, nego njega njegovi prisiljavaju da im dovede unuče da bi ga videli. Ja se ni sa njima nisam svađala nego se oni nešto inate i zatežu ne znam što. Da li sam u pravu što tražim da se čeka do 3. godine, kakve su šanse da se to dobije. Tek nas čeka razgovor sa socijalnim radnicima, psihologom. Ali, je sudija na prvom ročistu rekla da ja vec počnem da ga vozim kod oca utorkom i petkom. On je danas zvao i ja sam mu rekla da može da ga vidi, ali i dalje kod mene pa ćemo videti posle razgovora i konačnog suđenja, on me optužuje da se ja iživljavam nad njim i da će se sutra žaliti socijalnim radnicima da mu ja ne dam dete. Šta da radim? Hvala unapred na odgovoru.
Anonimna
- Detalji
- Detalji
Želim da Vam postavim jedno pitanje na koje nigde ne mogu naći odgovor. Moj blizak prijatelj koji ima 40 godina, dobar posao, stan, sređen život želi da se zamonaši. Šta je moglo da ga navede da se odluči na to i to za stalno, bez povratka. Moram da razumem da bi prihvatila sve to. Unapred hvala na odgovoru.
Anonimna
- Detalji
Poštovani, reci te mi na koji način da prebolim odlazak mog bivšeg supruga, s kojim imam dva sina. Mlađi je jako vezan za njega i zbog njegove nezainteresovanosti i nebrige, dete ima probleme u školi, sve kao posledica emocionalnog nezadovoljstva. Inače, gospodin je za vreme braka imao paralelnu vezu sa udatom ženom, a sad je otišao sa majkom drugarice iz razreda mog mlađeg sina koja je razvedena i ima dve ćerke. Gospođa je, da bi se njemu dopala odnosom prema deci, počela da manipuliše mojim sinom kupovajući ga čokoladicama i sitnim poklončićima. Teško sam sve ovo podnela, ne mogu da se vratim u normalu, misli mi lete, ubija me sujeta. Kako da se izlečim od toga, imam puno obaveza oko dece, sama živim, a i zaposlena sam. On jako malo vremena provodi sa decom, samo ih odveze do škole u toku dana, gradi svoju karijeru i uživa u životu. Pozdrav u nadi da ćete mi naći rešenje.
Sanja
- Detalji
Imam 24 godine i završavam Tehnički fakultet. Moj problem, bar ja mislim, je u poteškoći komunikacije sa ljudima. Toga nisam bio prije ni svjestan dok se nije desio taj nesretni događaj. Naime, jedne večeri sam izašao na kafu sa jednom curom i to je bila najgora noć u mom životu. Ne znam tačno šta se sa mnom dešavalo, ali sam bio toliko nesiguran i toliko se nelagodno osjećao kao nikad dotad u životu. Možda je i njena priča tome doprinijela jer mi je pričala kako je imala nekih veza, čak jednu i sa mojim prijateljem, kako je spavala sa nekim momkom... Ja sam se tu osjećao nekako, kako da kažem, bespomoćno, da ne kažem prepadnuto. Meni je bilo i nezgodno i teško joj gledati u lice, ne znam zašto. Možda što ja do sada nisam imao nikad nikakvu vezu i možda se bojao da ne ''zeznem'' nešto ili da ja to ne mogu ili ne znam. Pitam se zašto joj nisam mogao reći neke stvari tad, zašto joj nisam mogao pogledati u oči, zašto sam se tako osjećao. Ona mi je govorila da nemam samopouzdanja, možda je i bila u pravu. To se završilo veoma loše i tu noć nisam ni oka sklopio razmišljajući što joj nisam to i to rekao. Bilo kako bilo, to se davno desilo i s tim sam načisto. Toga se još samo rijetko sjetim, sada sa osmjehom. Mislio sam da sam se promijenio jer sam počeo da ulazim i u komunikaciju sa ljudima i da se šalim sa ljudima koje čak i ne poznajem. Bio sam sretan i zadovoljan čak iako nisam imao nikad vezu. Jednostavno sam se zezao i sve gledao kroz šalu. Međutim, u zadnje vrijeme sam se počeo družiti više sa jednom prijateljicom, koju dugo znam. Mislim da joj se sviđam. Ali, također, i ona meni jer svaki put kada mi zazvoni mobitel nadam se da je ona. Stalno mislim o njoj i kako bi bilo super da smo zajedno. Ali, opet se tu javlja problem, da ne kažem strah. Ne znam, šta se dešava, ali jednostavno nemam hrabrosti je nazvati da se sami nađemo na kafi i to joj sve kažem. Pitam se zašto je to tako. Čega me je strah. Možda toga što nisam nikad imao vezu, možda toga da neću ''to'' znati, možda toga da ne pokvarim ovo prijateljstvo. Shvatio sam da mi je ponekad jako teško pričati sa ljudima i gledati ih u oči dok oni pričaju. Tako je isto, možda i gore, sa curama. Jednostavno, nekada ne znam šta da pričam sa njima, još teže da ih gledam u oči kad pričam sa njima. Ipak, smatram da sam dosta pametan dečko. Kada vidim ko sve danas ima curu, razočaram se. Neki bilderi da ne kažem glupani. Zašto oni imaju, šta oni znaju bolje ili imaju što ja nemam, hrabrost, možda. Još jedna stvar. Mene je uvijek zanimala škola i obrazovanje, ali ne samo to. Dok su drugi imali cure, ja o tome nisam ni razmišljao. Tek protekle 2-3 godine postalo je teško o tome ne razmišljati. Ponekad mislim da mi je život ''proletio'' u učenju. Međutim, ipak mislim da nije to to. Mislim da moj problem ipak leži u hrabrosti ili samopouzdanju, mada sam mislio da sam to prevazišao, ali eto. Problem je u tome, još, što ja imam tako puno prijatelja, ali ni jednog s kojim bi mogao o svemu pričati. Mislim, mogao bih sa 2-3 jarana pričati, ali nekako nije to to, osjećam se nelagodno. Znači, ono što želim da postignem, jeste da mogu bolje i lakše razgovarati sa ljudima, da mogu prijateljima i rodbini reći sve što me muči. Nekako i teško pokazujem emocije. Ponekad mislim da jednostavno nisam rođen da pričam sa curama, odnosno da ne znam sa njima. A onda opet razmislim i kažem sebi, pa Bog je nama svima tu negdje usadio tu sposobnost, samo je treba naći. Nemojte me pogrešno shvatati, ja nisam depresivan i nemam straha od nečega drugoga. Samo ne znam što ne mogu i ne znam sa curama. Molio bih Vas za pomoć. Unaprijed hvala.
Dragan
- Detalji
Htela bih da dobijem neki savet vezano za moje ponašanje u vezi, da znam da li ispravno postupam i reagujem na neke stvari ili možda nije problem u meni već u partneru. Sa dečkom sam više od godinu dana i skoro pa svaki dan smo zajedno po 4 do 5 sati i lepo nam je, volimo se... E sad, pre dva meseca on je počeo da radi i radi jednom prepodne jednom poslepodne. Shvatili smo da ne možemo i dalje da se baš svaki dan nalazimo jer je on umoran i ponekad nije raspoložen ili želi nešto za sebe da uradi pa se viđamo svaki drugi dan. Par puta kad sam ga nazvala da se vidimo je rekao da ne zna da li će imati vremena ili slično i da se nećemo videti danas. Mene je to naravno pogodilo i kao uvek igram na prvu loptu i preterano reagujem i tu se posvađamo. Bilo je tako par puta sve dok se nismo posvađali i dok mi on nije rekao da ohladim malo i smirim se i da ako se ne vidimo svaki dan, ne znači da me on ne voli. Shvatam ja da je on umoran i da je drugačije, ali ponekad stičem utisak da me izbegava i da me ne želi videti, par puta je i priznao da ga nerviram i da ne želi da se vidimo taj dan. Šta treba da radim? Da ga pustim da se malo smiri jer smo se zasitili jedno drugog? Hoću savet jer ovako kako je pošlo, imam osećaj da neće biti sretan kraj.
Natali
- Detalji
Zdravo! Jako volim psihologiju, imam dobre savete za sve prijatelje, pišem biografsko-psihološku knjigu, ali imam problem u ljubavi za koji ne mogu da dam odgovor. Sa jednim momkom sam išla u gimnaziju sve četiri godine. On je jako povučen, miran, lep kao anđeo, jako, jako bogat što meni ništa ne znači, čak šta više, kvari mi prijateljstvo. Uvek je tu, oko mene, uz mene i na maturi, išao je sa drugom curom, ali do mene je sedeo i celo veče proveo sa mnom i uvek tako iznova...toplo-hladno. Jako mi znači kad je tu, ali ne tugujem kad nije jer znam da će me zvati kad-tad i znam da mu značim, ali to je problem što zapravo ne znam šta ja za njega predstavljam, prijatelja ili devojku s kojom bi mogao provesti dane, godine u vezi i ljubavi. U par navrata mi je rekao da želi da se više družimo, posle mature i da izađemo, upisao je isti fakultet kao ja, zvao me da se zajedno prijavimo i tu je oko mene, ali opet daleko. Šta da radim?
Sonja
- Detalji
Imam 15 godina. Imam seksualnih problema. U vezi sam sa jednom devojkom već 9 meseci. Puno je volim, a i ona mene. Razmišljali smo da stupimo u seksualne odnose, ali problem je u tome što ona ne može još uvek. Rekla mi je da bi želela sa mnom, ali da još uvek nije spremna jer joj je prvi put (i meni takodje), a ja bih želeo da spavam sa njom, mislim da sam spreman za tako nešto i želeo bih da i ona bude spremna. Pre svega bih želeo da vam kažem da imam veliku želju da spavam sa njom, ali baš veliku. Ne znam kako toga da se rešim. Želeo bih da to prestane barem dok ona ne bude bila spremna. Molim vas da mi pomognete, veoma mi je stalo do nje. Unapred hvala.
Dacha
- Detalji
Poštovani, molim Vas da mi objasnite zašto netko odbija razgovarati o sebi. Naime, moja supruga mi stalno ponavalja da neće da postavljam bilo kakva pitanja o njenoj ličnosti. Da li je to poremećaj, bolest? Unapred hvala.
Estoril
- Detalji
Poštovanje. Ja stvarno ne znam odakle da počnem ni kako konkretno da postavim moje pitanje, ali znam da mi je teško i da više ovako ne mogu. Imam 25 godina i od kako znam za sebe živim u strahu pitajući se šta donosi novi dan. Otac me ne podnosi, za njega sam niko i ništa, čak mi je i u lice rekao da mu nisam dijete. Nikad mi ni jednu lijepu riječ nije uputio, a o zagrljaju da i ne pričam. Sve što sam dobila bili su šamari i uvrede, neprespavane noći i lice svo u modricama. Ali, nije takav samo prema meni takav je i prema mami. Za njega niko nije dobar, jedino on je najpametniji, jedino on sve zna. Ja nikad nisam bila problematično dijete, šta više uvijek sam bila mirna i povučena, odličan učenik, sad sam apsolvent ekonomije, znači nije bilo nikakvog razloga za takvo njegovo ponašanje. Ja sam se uvijek pitala pa i sada se pitam zašto, da li sam ja kriva, da li sam nešto uradila, ali jednostavno ne znam. U srednjoj školi sam se počela zabavljati sa jednim momkom. Kad je moj otac za to saznao zabranio mi je sve. I dan danas mi ne da uveče izlaziti u grad. Natjerao me je da prekinem sa njim, ja sam to i uradila, kasnije sam se počela zabavljat sa drugim i opet isto, ali ovog puta nisam mogla raskinut vezu, previše mi je bilo stalo, samo sam se pravila da sam to uradila, jer sam prvi put u životu osjetila da me neko voli i da je nekom stalo do mene. Nedugo zatim, sasvim slučajno, sam saznala da moj otac ima ljubavnicu i da je to ni manje ni više nego ujna od mog momka. Ali, ni tada nisam mogla raskinuti sa njim. Mi smo i dan danas zajedno, viđamo se tajno, meni je do njega stalo i volim ga, on voli mene, razumije me, daje mi podršku u svemu, zapravo je jedina osoba koja je uz mene bila uvijek, u svakoj situaciji, u svako doba bez obzira na sve. Ali, ono što meni smeta i što me muči jeste moje ponašanje prema njemu. Ne uvijek, ali dođe mi period kad ga onako bez veze bez ikakvog razloga napadam mislim verbalno, sumnjam u sve ono što radi, što govori, pošaljem mu poruku u pola noći da je kraj, da ne mogu više. Poslije mi bude krivo i žao jer tako mučim i sebe i njega. I sad ja vas molim ako možete da mi kažete zbog čega ovakvo moje ponašanje prema njemu i šta da radim da to izbjegnem jer ja koliko god se trudila ne mogu da shvatim.
- Detalji
Molim vas da mi pomognete jer ja sebi ne mogu. Već možda nekih mesec dana me muči depresija bez razloga. Imam loš pogled na sve i time sebi stvaram probleme tamo gde ih nema. Uvek sam važila za otvorenu i komunikativnu osobu koja se ničeg ne plaši, a sad baš obrnuto. Ne volim izlaske, skupove, gužve, nova poznanstva, pogotovo jer se plašim da ću biti ismejana ili odbijena. Nikad nisam ni jednom dečku prišla upravo iz istog razloga. Nikad nisam rekla VOLIM TE jer ja to retko čujem da meni neko kaže. Često noću plačem i od suza ne mogu da spavam. Neretko sam besna i imam neodoljivu želju da se na nekog izvičem, očigledno jer mi nešto smeta i jer sam nečim nezadovoljna, a ne znam ni sama gde leži problem. Plašim se kakva ću biti za nekih 25 godina ako sam sad sa 15 ovakva. Jel možete vi to sa psihološke tačke gledišta da vidite u čemu je problem i kako da pomognem sebi.
Marina
- Detalji
Pozdrav! Da li možda znate o čemu je reč, uvek mi dolaze neželjene misli. Kada neću o nekome da razmišljam, njegov lik se pojavljuje. To su ljudi sa kojima se družim ili koje vidim na ulici. Isto kada ručam dolaze mi ružne misli, npr. kako je nekom prvalj nos itd. Kada idem na spavanje isto, dolaze mi likovi o kojima ne želim da mislim. Ako nekoga vidim par puta na ulici, a da je malo "lepši" npr. neka devojka, lako ću joj zaboraviti izgled lica, a da je neka ružnija bila, nje bih se više sećao. Možda je posledica neželjenih misli neka trauma? Hvala.- Detalji
Trenutno se razvodim od supruge. Zaljubio sam se i zavoleo devojku koja ima dečka, a uporedo se viđala sa mnom. Redovno smo se viđali i dopisivali svaki dan. Nije bilo dana da je nisam pozvao ili poslao poruku. To je trajalo oko pet meseci. Od tih pet meseci zadnjih jedan ipo se pretvorio u haos jer sam počeo da insistiram na mom statusu. Nisam imao više živaca zbog njenog ponašanja. Uvek je kasnila na sastanke. Dolazila bi sa nekim izgovorom da žuri ili bi došla sa drugaricom, onda bi kašnjenje spalo na nju ili učenje. Slala mi je poruke da sam divan, sladak da joj se sviđam, nedostajem i da me voli. Prema njoj sam od početka bio iskren i rekao joj da sam zaljubljen i da je volim. Njen dečko mi nije smetao u početku, kao ni njoj. Mislio sam da je ovo između nas ono pravo, neka vrsta platonske ljubavi koju sam stvarno i osećao. Mislio sam dobiću i ja malo ljubavi, nežnosti... a, nažalost dobio sam samo par poljubaca za sve te dane uz njene izgovore kako ćemo biti zajedno, ali kad dođe vreme za to. Ja je volim, on je ima u svakom pogledu. Sve je manje odgovarala na poruke i u tih zadnjih mesec ipo dana nismo se ni viđali. Zvao sam je i izjavljivao joj ljubav, slao mnoštvo poruka na koje je jedva i odgovarala da bih kasnije izjavljivao da ona i nije baš tako dobra jer se ponašala prema meni kao prema kuniću...da je prevrtljiva, lažljiva, bezobrazna. To su najružnije stvari koje sam joj izgovorio. Ali, već sutra ujutru sam se izvinjavao porukom rekavši da sam bio pijan itd. Nije htela ni da me čuje ni da me vidi niti da odgovori. Nakon izvesnog vremena, posle mnogo poruka izvinjenja, prihvatila je i opet smo se dopisivali i čuli. Medjutim, nikako da se vidimo. Kada sam je pitao jel joj značim i ja nešto u životu odgovorila je: "Opet počinješ, nemam više živaca da objašnjavam" jer mi je sto puta rekla da joj je stalo. U trenutku tog odgovora krenula je kod dečka, a ja opet sam. E, onda mi je puko film rekavši joj da je osoba slabog karaktera, da ima 25 godina i da ne zna šta hoće od života i da više neću da budem na stand by-u. Mislim da sam je dotaknuo tim rečima. Ali, koliko je volim, pozvao sam je već sutra. Sada je prvi put bila gruba i rekla: "Šta me zoveš više, pusti me na miru". Da mi je to rekla ranije ili slično tome, ja je ne bih ni smarao, ne bih ništa hteo. To što sam čuo me je zabolelo. Ali, želeo sam još da se raspravljam i da se na na neki način bar ispraznim do kraja pa sam joj poslao poruku da se javi na pet minuta da završimo razgovor jednom za svagda i da posle ne moramo ni da se javljamo jedno drugom. Javila se i kada god bih je nešto pitao ili dovršio rečenicu, odgovarala bi mi kontrolisano i kulturno "laku noć". Nisam imao mira tako da sam već posle par dana pozvao i njenog dečka rakavši mu istinu, a i nju sam obavestio o tome. Saslušao me je i kao da mi je bio zahvalan što sam mu to rekao. Bilo mi je nekao i krivo i drago i žao jer sam je tim postupkom zauvek odbacio od sebe. Nakon toga sam je video dok je sedela sa društvom, nije mi se javila i bilo mi je krivo. Kada sam je nazvao i rekao da je mogla samo da se javi, odgovorila mi je da je ne zovem više. Nakon toga sam joj poslao još nekoliko poruka u kojima sam naveo da je volim i dalje bez obzira kakva je bila prema meni. Ona ne odgovara niti će, a ja ne mogu bez nje. Stalno mislim o njoj, a ovo je prvi ceo dan da je nisam ni pozvao ni da joj nisam poslao poruku. Sad slavi sigurno, a ja trpim. Eto, to je moj ogroman problem. Hvala.- Detalji
Imala sam tranzitnu psihozu. Osim što znam da je to psihoza u prolazu, imate li više informacija o tome? Dijagnoza je F-23. Pila sam Rissar i Lorezepam od 2,5 mg. Niko vam ništa ne govori, daju vam lekove i to je to.- Detalji
Poštovani, imam 32 godine. U braku sam sa osobom koja ima 29 godina. U "zajednici" smo od 04.10.2008. godine. Problem je u tome što ona nikada nije kući. Od kako smo se uzeli, ona se vratila roditeljima, sa raznim izgovorima: ili je u pitanju posao, ili novac, ili škola, ne može da uči kod nas u stanu, ili je u pitanju nešto drugo. Od primanja imamo samo moju platu, a ona ne želi ni da traži posao. Kad je molim da se vrati, ona mi odgovara da čekam i dalje. Šta da radim? Unapred hvala.- Detalji
Poštovani, drago mi je da ovako nešto postoji i nadam se da ćete mi bar malo pomoći. Svesna sam da imam psiholoških problema, ali ne znam kako da ih se rešim. Prošle godine sam išla kod psihologa, ali samo na par razgovora jer nisam mogla više da plaćam privatno, a u našim državnim službama samo ti kažu "dobro ti je, nije to ništa", tako da se vrtim u krug, a psihički mi je sve gore i gore. Naime, pre desetak godina sam počela sa opsesivno-kompulzivnim radnjama i one su se sve vremenom sve više razvijale. Sve to me užasno opterećuje, neke sam uspela da otklonim, ali ima ih jos dosta. Osim toga, opsedaju me kojekakve glupave misli, paranoje koje mi ne daju da normalno funkcionišem. Prosto mi je neverovatno da u mom mozgu ne može da se pojavi nijedna lepa misao. Kad pomislim na budućnost ne vidim ništa lepo i onda me uhvati panika, počnem da se tresem, sulude misli postaju sve gore i gore i upadam u stanje iz kog ne znam kako da se izvučem. Pokušavala sam sa čajevima za smirenje koji su mi samo malo pomogli u početku, čak sam pila i Persen, ali ne redovno, a sada pijem neke tablete Yang eliksir koje su isto za smirenje, ali nema neke vajde. Mene zanima da li postoji bilo kakav način da se vratim u normalu, i ako mislite da ima, molim Vas da mi odgovorite ako sam se obratila na pravu adresu. Zaista mi je hitno potrebna pomoć jer se bojim da totalno ne poludim. Unapred zahvalna.
Biljana
- Detalji
Imam jedan veliki problem i uz sve pokušaje nisam uspela da ga rešim, a jako mi je stalo. Imam dvoje dece, sina 2 i po godine i ćerku od 5 meseci. Živim sa suprugom u lepom braku. Moj problem je vezan za starije dete, dečaka. Naime, pokušaću da objasnim njegovo ponašanje i odmah da napomenem da sigurno nije ljubomora na sestru jer je on prosto obožava. U zadnja 2-3 meseca počeo je čudno da se ponaša. Dosad je bio, koliko može biti, za dete tog uzrasta jako lepo vaspitan. Zaista se trudim da ga pravilno usmeravam, voli pesmice, voli decu...dani su mu zaista ispunjeni pogotovu sada kada je krenulo lepo vreme. U kući provedemo samo vreme popodnevnog odmora. Ali, on je evo, da se tako izrazim, postao nekako živčan, nestrpljiv, razmažen. Uvek je bio jako, jako aktivno dete, ali nikada nisam doživela od njega da počne da se baca zato što nešto ne sme ili ne može ili da toliko plače da se suprug i ja plašimo pa mu popustimo. Jedan primer koji se desio pred spavanje. Tražio je od tate da mu napravi sok, on je to i uradio, međutim sin počinje histerično da plače i da traži da mu se sipa još vode, a nije ni probao sok, a pritom je časa puna. Moj suprug ipak doda još vode, međutim sin iznerviran još od malopre uzima času i baca. Ne mogu da verujem da se tako ponaša. To je samo deo u nizu izliva njegove histerije. Pokušala sam sa njim da razgovaram. Dobio je batina i batina, ali ne pomaže. Kad ga izudaram on toliko plače da se ja plašim da ne doživi stres, viče mi "uzmi me, uzmi me" i mogu ga ubiti neće odustati dok ga ne uzmem. Nikada nije takav bio, nemam više živaca, u zadnje vreme to je sve više i više. Molim vas da mi pomognete jer ni suprug ni ja ne znamo kako sa njim da postupamo, očajna sam zaista, volim ga kao oko svoje, a ne znam kako da se postavim. Batine, ignorisanje, ucena, grdnja, razgovor sve smo pokusali.
Mirjana
- Detalji
Rođena sam u jednoj zemlji, nakon 4 godine provedene u njoj, preselila sam se u drugu koja je u to vrijeme bila zahvaćena ratom. Bila sam jako krupna osoba, volim da jedem, djeca su me zbog toga i zadirkivala u osnovnoj školi. Mijesto u kome sam živela bilo je jako malo, imala sam par simpatija iz inostranstva tako da sam jedva čekala ljeto da dođu, da ih vidim. Sa 17 godina ponovo preseljenje u novu državu sa svojim roditeljima. Kako je vrijeme odmicalo, sa otprilike 21 godinu sam se toliko zaljubila u jednog momka, to je bila ljubav na prvi pogled, upoznali smo se na izložbi pasa. On je živeo u jednom, a ja u drugom gradu. Posle par dana šetala sam svog ljubimca i moja simpatija je baš tada naišla. Od tada su počela moja maštanja, da živim sa njim, da sam mu rodila dijete, da živimo u braku, ali taj naš brak bio je horor film, počela sam non-stop da ga sanjam, da nas sanjam skupa. Sada ga se bojim i vidjeti jer ne znam kako da odreagiram u tom trenutku. Moji roditelji mi govore da ga zauvijek zaboravim.- Detalji
Kako da pomognem bratu? Ima 16 godina, ide u Gimnaziju, vrlo dobar je đak. Ponaša se detinjasto. Gricka nokte, oponaša neke gluposti, mazi se dok govori. Ponekad kada ima mnogo da uči ili neki pritisak, ima tikove (povlači vilicu i nos). Veoma je lenj i ne možemo da mu pomognemo da sedne da uči. Krajnje je dekoncetrisan. Nepodnošljiv je, bar u odnosu sa mnom, stalno nešto zapitkuje i ometa me dok učim. Pokušava da izbegne odgovornost. Odnosi u porodici su veoma dobri, može se reći i odlični. Finansijska situacija jeste loša, ali se trudimo da nesdostatak novca zamenimo pozitivnom energijom. Niko u porodici nema nikakvih poroka, ne pije, ne puši... Svi se trudimo da nam bude što bolje i jedni druge uzajamno pomažemo. Kako da ga motivišem?
Jovana
- Detalji
Zamolio bih vas da mi preporučite neku literaturu iz oblasti psihologije ličnosti i ljudskih osobina. Interesuje me detaljan opis osobina ličnosti. Čitao sam na internetu dosta o tome, ali nisam uspeo da pronađem dovoljno informacija jer još uvek ne mogu da razlučim da li sam introvertna ili ekstovertna ličnost, a boga mi ni ostale, od Big Five faktora, mi nisu jasni tj. nisam siguran gde tačno na skali pripadam. Iako sam radio gomilu testova na internetu, znam da oni nisu baš najpouzdaniji i njihovi rezultati mi se ne čine istiniti. Sve knjige na tu temu koje mogu da se nađu po našim knjižarama mi deluju previše stručno i nije im fokus da nekog laika uvedu u tematiku, već se bave nekim metodološkim i teoretskim razlikama. Npr:
* Smederevac, Snežana: Govor i ličnost ili govor ličnosti. Zadužbina Andrejević, Beograd 2002.
* Kaprara, Ðan Vitorio i dr.: Ličnost deteta, Beograd 2003.
* Logar-Ðurić, Svetlana: Savremene tendencije u psihologiji ličnosti. Savez društava psihologa Srbije, Beograd 1989.
* Popović, Boško: Bukvar teorije ličnosti. Društvo psihologa Srbije, Beograd 1990.
- Detalji
Dokle treba da idem kad mi devojka koja mi se sviđa ne uzvraća osećanja?
Niky
- Detalji
Da li da verujem u bibliju ili horoskop i slično ili pak samo u ono što ja lično smatram da je ispravno?
Niky
- Detalji
Nemam puno prijatelja, nekad mi nedostaje društvo, a više volim da sam sam. Ista stvar je i sa poslom, ne radim puno, nekad mi je dosadno što ništa ne radim, nekad posla preko glave. Ista stvar i sa devojkama, ne volim da sam non-stop s devojkom iz dana u dan tako da preterano i ne tražim devojku. Mislim da je ovo najgori period u životu kada niti radim niti idem u školu tako da ne znam sta ću, dođe mi da priđem nekom na ulici, u parku da ga pitam nešto kako bi pokrenuo ukočeni točak događaja u mom životu. Motam se po nekim sajtovima za upoznavanje, ali slaba vajda. Završio sam Muzičku akademiju i radim kao profesor muzičkog i zadovoljan sam poslom. Međutim, kada sam trebao da upišem srednju, ja nisam znao šta želim da budem nego sam na savet/nagovor oca pošao u Muzičku jer sam imao nižu i materija mi je bila poznata. Smatram da imam i druge kvalitete pa me zanima kako bi mogao da ih bolje upotrebim. Volim da sam u pokretu i želeo bi da radim neki posao što ne može svako. Završio sam fakultet zato što sam odgovoran i znam da moram da imam što bolje obrazovanje jer mora od nečeg da se živi! Volim da sam u pokretu, ali više volim da uživam i da se ne zamaram tako da mi se ovaj posao čini odličnim (još uvek nemam puno radno vreme). Volim tehniku, strane jezike, psihologiju, sitne stvari-manuelne sposobnosti, sve što ima veze s glasom i imitacijom, brojeve, memoriju, alternativnu medicinu i sve što je "s one strane". Imam viziju da bi mi odgovarao neki terenski posao kad idem negde, obavim nešto i vratim se, ili idem dalje, a ne klasičan posao svaki dan na istom radnom mestu. Ne mogu da se pronađem u svom gradu, ne znam šta da radim, kako da ispunim vreme. Čini mi se da kad završim školu kao da se život završava. Svi su se povukli u sebe, a ovi drugi koji izlaze, na ta mesta mi se ne ide, ništa se ne dešava...razmišljao sam ranije da se odselim, pa onda rekoh sebi nije loše ovde, pa sad opet o tome razmišljam. Da li da tražim devojku i bilo koji posao ili da nastavim ovako, ne znam? Ja mislim da sačekam još "malo", pa da onda odlučim. Nadam se da sam jasno opisao moju nedoumicu.
Unapred zahvalan, veliki podržavalac psihologije, Niiky
Pretraga
ZAKAŽITE SEANSU (UŽIVO ILI ONLINE); POSTAVITE PITANJE PUTEM EMAIL-A
Dragana Stanković, diplomirani psiholog, napredno sertifikovani REiKBT psihoterapeut, psihoterapeut pod supervizijom
Kontakt: +381 60 4413942
E-mail: psihologijaonline@gmail.com
Psihologija Online
Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.
Copyright © 2009-2025 Psihologija Online - Politika privatnosti