Koliko god godina da imate, testiranje nikad nije prijatno i sa sobom nosi manji ili veći stres. To najbolje znaju studenti, koje sada "drma" anksioznost zbog polaganja ispita, pa je na vama da im što više olakšate ovaj period i budete im podrška.
- Period ispitnih rokova za većinu studenata obeležen je stresom i anksioznošću, a nekad čak i depresijom. Kako se ispiti približavaju, stres je sve veći, a najvažnija obaveza koju studenti tada imaju jeste učenje, nekada i danonoćno - kaže Dragana Stanković, psiholog i napredno sertifikovani psihoterapeut.
Postoje pozitivni načini prevladavanja stresa, kao što su povećan napor da se ispit položi, ili obraćanje stručnom licu za pomoć prilikom učenja. S druge strane, negativni načini su beg u štetne aktivnosti, poput velikih količina energetskih pića, alkohola, nekad čak i narkotika.
- Studentima će roditelji najbolje pomoći pružanjem podrške u vidu razgovora, a nikako pritiskom koji može biti samo poguban za dete.
Nekada je želja roditelja da im deca postanu akademski građani veća nego želja dece. Ma koliko vam bilo teško da prihvatite da dete ne može da položi neki ispit, morate i razmotriti činjenicu da bi se sve moglo završiti daleko pogubnije - upozorava Stankovićeva.
Obezvređivanje studenta koji je pao ispit dovodi samo do štetnih posledica, poput psihosomatskih bolesti usled stresa, depresija, koja se u najgorem slučaju može završiti samoubistvom. Kao roditelj najvažnije je da pomognete detetu da shvati šta ga najviše interesuje. Činjenica je da ne mogu svi da završe fakultet, a uzroci tome su različiti.
- Često se dešava da student jedan ispit pada više puta i zbog toga neki i odustaju od studija. Tada je važno da mu objasnite da se ne opterećuje previše i sebi stvara pritisak, već da racionalnije razmisli kako bi voleo da položi taj ispit, ali da nije smak sveta i ako se desi suprotno. Objasnite mu da je dosad u životu podneo i mnogo gore od pada ispita i tada će manje brinuti, bez blokade. To novo razmišljanje potrebno je vežbati, posebno pred ispit - savetuje naša sagovornica.
Pozitivna trema je dobra
Ispitnu anksioznost prate fiziološki simptomi, kao što su drhtanje, znojenje i lupanje srca. Negativne misli podrazumevaju pitanja šta će biti ako ne polože ispit i obično se zamišlja negativan ishod. Ukoliko je anksioznost umerenija, ona može biti pozitivna i tad se naziva pozitvnom tremom. Ali, ako je snažnija, može napraviti više štete nego koristi i javlja se kod studenata nesigurnih u svoje znanje.
Kako se studenti opuštaju pred ispit
"Danima pred ispit ne mogu da spavam, pa se trudim da se opustim šetajući psa. Uz njega zaboravim na probleme i obaveze koje su mi neprestano u glavi", Anja B.
"Pred spavanje pijem zeleni čaj koji me umiruje, a dobar je i za zdravlje uopšte. Takođe, ne učim noću i trudim se da. na vreme idem u krevet", Ivana L.
"Dan pred ispit ne učim. Tog dana trudim se da se opustim uz laganu muziku i rešavam ukrštene reči. Pokušavam da očistim glavu od svih napetosti", Tanja P.Intervju vodila: Biljana Stefanović
Comments powered by CComment