Kod nekih parova posle svađe i burnog prekida sledi period primirja začinjen strašću što i nije tako loše, priznaju neki. Međutim, ako su raskidi i mirenja učestali trebalo bi se zapitati šta nije u redu i zbog čega nastupaju česta razilaženja. Po nekim procenama, više od 60 odsto ljudi je, u nekom trenutku, iskusilo komplikovani ljubavni odnos koji definiše vezu koja se stalno raskida i obnavlja. U ljubavi nema garancije, pa ipak nekima "pođe za rukom" da romantični život udvoje pretvore u bojno polje. Šta je uzrok tome pitali smo Draganu Stanković, psihologa i urednika veb-portala "Psihologijaonline.com."
- Sve počinje, uglavnom, tako što se dvoje ljudi upoznaju, zbliže i kako vreme prolazi oni ili ostanu zajedno ili raskinu. Međutim, potraga za ljubavlju često biva zamršenija, konfliktna i zbunjujuća. Umesto "čistog" raskida, pojedini parovi imaju cikličnu formu veze koja podrazumeva seriju prekida i spajanja. Ljudi u cikličnim "raskid-pomirenje" vezama obično najpre raskinu zbog nekog sukoba, ličnih karakteristika partnera ili sebe, opšteg nezadovoljstva vezom ili stagnacijom. Zato što žele vezu sa nekom drugom osobom. Kod ovih raskida ne postoji jasna i otvorena komunikacija koja karakteriše dogovorne trajne raskide - kaže naša sagovornica.
Mnogima život zagorčavaju sitnice: njegove čarape svuda po stanu, njena šminka u frižideru, ona pretura po ličnim stvarima, on ne može bez fudbalskih utakmica...I bura je na pomolu. Gotovo, kraj, ali ne zadugo. Šta su razlozi za mirenje?
- Nakon raskida, parovi iz ciklične "raskid-pomirenje" veze odlučuju da se pomire iz raznoraznih razloga, kao što su: osećanja koja još postoje, verovanje da je njihov bivši onaj pravi, nedostatak druženja koje postoji u vezama ili želja za komforom i bliskošću koje veza podrazumeva. Ponekad otkrivaju da je teško pronaći novog partnera i to ih čini još više zainteresovanima da se pomire sa bivšim. Generalno, ljudi u ovakvim vezama imaju dosta nedoumica i razočarenja što se veza tiče i nesigurni su u pogledu njenog statusa.
"Toplo-hladno" je, po rečima psihologa, toksično kako za vezu tako i za lično blagostanje.
- Što su češći raskidi i pomirenja, to je odnos između datog para sve više baziran na negativnim interakcijama sa sve manje zadovoljstva i posvećenosti. Raskidi su teški i umanjuju stepen zadovoljstva životom. Uprkos potencijalnoj radosti zbog pomirenja, konstantni raskidi doprinose značajnom uvećanju stresa u životu pojedinca - ističe psiholog.
Mada, među vezama koje su sklone raskidima i pomirenjima, po rečima stručnjaka, mogu da se izdvoje dva osnovna tipa.
- Jedan tip jesu veze kod kojih par izvlači pouke iz razloga raskida i njima je razlaz ili kao test ili kao prilika za promene i unapređenje budućeg odnosa. Na primer, raskid služi kao prilika za razvoj koji će omogućiti zdrav budući odnos. Drugi tip jesu veze gde dolazi do postepenog razdvajanja i gde se obrazac raskidanja i pomirenja ponavlja u stalnoj nadi i očekivanjima bez nekih značajnijih promena i gde na kraju i dolazi do konačnog raskida.
Znači ima situacija kada raskidanje, pa mirenje može biti dobro za vezu?
Parovi koji se bave svojom "raskid-pomirenje" vezom i koji se otvoreno dogovaraju o prekidima i obnovi veze kao oblicima tranzicije ka boljem odnosu su zadovoljniji svojom vezom i u ovim slučajevima može se reći da promene (raskidi, pomirenje) mogu biti pozitivne. Mada, sa druge strane, mnogi ljudi imaju konfliktne emocije u odnosu na svoja iskustva u cikličnim vezama - kaže Stankovićka, napominjući da su naglim prekidima ljubavne veze, prema nekim podacima, najviše sklone narcisoidne ličnosti.
- Iako se često misli da one previše vole sebe, istina je sasvim drugačija. One premalo vole sebe, imaju manjak samopouzdanja, zavisne su od mišljenja drugih, ispoljavaju bes kad ih neko kritikuje, muči ih osećanje praznine koju ne mogu ispuniti i zato imaju potrebu za skupljanjem "trofeja" - podseća naša sagovornica. - Ljubavne veze su im razbibriga, dramatizacija, nešto što potvrđuje samopouzdanje, puni "baterije", pri čemu vešto prikrivaju prave ciljeve. Nije im cilj da budu u vezi i da vole, jer za to nemaju kapaciteta, već žele da osvoje, naročito teško osvojive. Uporno tragaju za onim što je partneru potrebno, pravi su kameleoni, ispune očekivanja i gube motivaciju čim ostvare cilj. Napušten partner najpre ne shvata prave razloge za raskid i okrivljuje sebe, razmišlja o tome da li bi bilo drugačije da je bolji, mudriji, lepši, bogatiji. Međutim, kada narcisi bivaju ostavljeni oni su besni (tzv. narcistički bes), osvetoljubivi, prebacuju svu krivicu na partnera, trude se da nastave vezu samo zato da bi uzvratili povredu i time sebi olakšali osećanje manje vrednosti, da oni budu ti koji ostavljaju.
Može li želja da se bude sa voljenom osobom preći u opsesiju?
- Uporna preokupacija idejom ili osobom nije štetna sama po sebi sve dok ne utiče na razvoj čoveka. Pošto duboka ljubav podrazumeva pozitivnu preokupaciju koja podstiče lični razvoj i "procvat", ne može se smatrati opsesijom koja je po definiciji negativno iskustvo. Želja da se bude sa voljenom osobom je razumljiva dok u iskrenim, suštinskim romantičnim aktivnostima uživamo. Ipak, to ne bi trebalo da spreči osobu da obavlja i druge aktivnosti koje doprinose ličnom "procvatu." Kada aktivnost koja se ponavlja ne doprinosi razvoju čoveka, verovatno je da že postati zavisnost ili opsesija - tumači stručnjak.
"Talasanje" u vezi je, po rečima naše sagovornice koja ima iskustvo u radu sa školskom decom, svojstvenije starijima.
- U adolescenciji, usled procesa sazrevanja, dolazi i do javljanja prvih romantičnih ljubavi koje iz osnova menjaju ne samo emotivni, već i socijalni život mladih. Pošto se ove rane ljubavi često okončavaju razočarenjem, tada se javljaju i snažna osećanja tuge, depresije, očajanja, napuštenosti koje se, neretko, završavaju i suicidalnim mislima na koje se mora obratiti pažnja od strane, kako okoline tako i osobe (najčešće psihologa) kojoj se adolescent obratio za pomoć. Ipak, mnogo je manje ovakvih cikličnih veza u adolescenciji, s obzirom na to da se oni u tom periodu razvijaju kao ličnost, vezu doživljavaju na sasvim drugačiji način nego u odraslom dobu i kod zrelih osoba - pojašnjava Dragana Stanković.
Šta bi bio savet parovima koji su se razišli, pomirili, a onda opet zapali u krizu, da li da "pokušaju još jednom?"
- Ukoliko par ostavi otvorenom mogućnost da dođe do pomirenja, bilo bi korisno da otvoreno porazgovaraju o određenoj tranziciji veze, iznesu svoje lične potrebe i želje i period nakon raskida iskoriste da sagledaju kako izgleda živeti zasebne živote. Takva procena može dovesti do toga da se čak i dobre odluke o raskidima dovedu u pitanje. U slučaju veza sa više od jednog prekida, parovi bi trebalo da pauziraju pre nego se inicira pomirenje, kako bi pažljivo razmotrili prednosti ponovnog mirenja imajući u vidu sopstveno emocionalno blagostanje, a takođe i kako bi razmotrili moguće puteve ka zdravijoj i stabilnijoj vezi - saznaje poznavalac ove teme.
Intervju vodila: Slavica Berić, Politika, Magazin
Comments powered by CComment