Postporođajna depresija postoji u različitim oblicima i veličinama. Mnoge žene će osetiti neki oblik poremećaja raspoloženja posle rođenja deteta. Emocionalne i fizičke tegobe koje osećaju mogu biti izazvane hormonskim promenama, nedostatkom sna, stresom, socio-ekonomskim faktorima i drugim.
Međutim, samo mali broj žena prijave svoje tegobe i osećanja kvalifikovanim zdravstvenim radnicima, kao što je njihov lekar, babica ili pedijatar. Možda su uzrok tome predrasude koje postoje u vezi sa problemima mentalnog zdravlja ili se boje da u izveštavanju o njihovom raspoloženju i duševnim bolovima mogu ugroziti starateljstvo nad bebom. Bez obzira na razlog, vreme je da promenite način na koji posmatrate postporođajne poremećaje raspoloženja.
Većina žena iskusi ono što se naziva "Novi bebi bluz". Ovaj blaži oblik postporođajne depresije karakteriše nesanica, umor, anksioznost, tuga i može trajati i po nekoliko sati nedeljno. Teži oblici postporođajnih poremećaja raspoloženja su Postporođajna depresija i izuzetno teške Postporođajne psihoze.
Članovi porodice, zdravstveni radnici i partneri trebalo bi obratiti pažnju ukoliko se kod porodilje jave simptomi anksioznosti i nesigurnosti, poremećaji spavanja i ishrane, promene raspoloženja, konfuzija, krivica ili stid i mnogi drugi. Svi oni ukazuju na postojanje Postporođajne depresije.
Dr Čeril Bek i dr Rober Gejbl na Univerzitetu Konektikat su razvili novo sredstvo da se pomogne zdravstvenim radnicima pri identifikovanju novih majki koje mogu biti u opasnosti ili pate od Postporođajne depresije. Dr Bek sugeriše da lekari, babice i osoblje za negu treba da kontinuirano prati mentalno zdravlje novih majki tokom prve godine nakon porođaja kako ne bi došlo do razvitka navedenih simptoma.
Simptomi Postporođajne psihoze su halucinacije, zablude, nesposobnost da se spava, loš apetit i bizarno/iracionalno ponašanje.
Rano otkrivanje postporođajnih poremećaja raspoloženja je imperativ. Međutim naša percepcija duševne bolesti mora drastično da se menja. Žene treba da se osećaju sigurnije i da sa njihovim zdravstvenim radnicima preduzmu na vreme odgovarajuće korake ukoliko im je pomoć potrebna bez straha i stida od posledica.
Comments powered by CComment