Veštačka inteligencija je svuda oko nas – od društvenih mreža, preko obrazovne tehnologije, pa sve do video-igara i inovativnih igračaka. Mladima koji odrastaju u vremenu ubrzanog tehnološkog napretka neophodno je u nastavu inkorporirati nove tehnologije, od njih izvući najbolje i zaštititi decu od opasnosti, ukazala je Dragana Stanković, školski psiholog.
Predavanje na nedavno održanoj Nacionalnoj konferenciji nastavnika o tome koliko veštačka inteligencija u obrazovanju stoji naspram emocionalne inteligencije izazvalo je veliko interesovanje.
Emocionalna inteligencija
– Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, prvo što nam pada na pamet jesu logika i algoritmi, dok kod emocionalne inteligencije pokušavamo da povežemo emocije s logikom. Veštačka inteligencija, tehnologija koju je stvorio čovek, čini da mašine „razmišljaju” kao ljudi. S druge strane emocionalna inteligencija je sposobnost pojedinca da kontroliše i procenjuje emocije. Neki istraživači smatraju da se ona može naučiti i ojačati, drugi veruju da je to urođena karakteristika. Emocionalna inteligencija je važna koliko i emocije. Zamislite kako bi bilo da nismo u stanju da razumemo tugu ili sreću bliskih osoba – podsetila je Dragana Stanković.
Ona dodaje i da je emocionalna inteligencija važnija od koeficijenta inteligencije za postizanje uspeha i stabilnosti u životu.
– Uzimajući u obzir trenutni scenario, veštačka inteligencija je nešto što je povezano s mašinama, a emocionalna inteligencija je nešto što je povezano s ljudima, srcem – kaže urednica portala „Psihologijaonlajn.com”.
Primer za primenu novih tehnologija u nastavi bila je pandemija virusa korona. I nastavnici i učenici rekli su da im je nedostajala živa reč u neposrednoj nastavi.
– Uspostavljanje dobre veze između nastavnika i učenika oduvek je bilo važno. Neke informacije, kao što su koliko su učenici fokusirani, da li smatraju da su predavanja zanimljiva, da li im je potrebna pauza, često se gube kada komuniciraju na mreži. Održavanje veze između nastavnika i učenika sada je važnije nego ikad, a takođe teže nego ikad – priznaje naša sagovornica.
Veštačka inteligencija, koristeći tehnologije kao što su praćenje očiju, analiza glasa i kodiranje lica, može pomoći nastavnicima da optimizuju iskustvo učenja svakog učenika. Ali, ona ne može da zauzme njihovo mesto. Naša sagovornica smatra da bi se povećao kvalitet obrazovanja, istraživači i programeri bi trebalo da se fokusiraju na povećanje rada nastavnika umesto da pokušavaju da ga se u potpunosti otarase.
– Jedna od najvažnijih uloga nastavnika jeste da neguje vezu sa svojim učenicima. To ih motiviše, tera da se angažuju. Vođenje odeljenja se ne odnosi samo na ekspertizu sadržaja u predmetu, već i na empatiju, uvide i inspiraciju nastavnika. Mašine tu ne mogu da pariraju. Alati veštačke inteligencije mogu pomoći da se učeniku obezbedi personalizovano učenje, ali samo kada ih na to uputi vešt i empatičan nastavnik – objašnjava.
Efikasno učenje
Podučavanje je mnogo više od prenošenja znanja i razvijanja veština; takođe pomaže učenicima da postanu odgovorni, etički članovi društva. Nastavnici promovišu poverenje, poštenje i integritet u odeljenju i služe kao uzori. Zato je važno da se ulaže u razvoj nastavnika i da se svim školama i fakultetima obezbede resursi i podrška koji su im potrebni da postanu bolji edukatori.
– Veštačka inteligencija služi kao podrška prosvetnim radnicima, ali, na kraju krajeva, inteligencija nastavnika je i dalje pokretačka snaga efikasnog i smislenog učenja – poručuje Dragana Stanković.
Intervju vodila: Slavica Stuparušić, Politika, Magazin
Intervju možete pročitati i na sajtu http://www.magazin.politika.rs
Comments powered by CComment