|
 Imam jedan veliki problem i uz sve pokušaje nisam uspela da ga rešim, a jako mi je stalo. Imam dvoje dece, sina 2 i po godine i ćerku od 5 meseci. Živim sa suprugom u lepom braku. Moj problem je vezan za starije dete, dečaka. Naime, pokušaću da objasnim njegovo ponašanje i odmah da napomenem da sigurno nije ljubomora na sestru jer je on prosto obožava. U zadnja 2-3 meseca počeo je čudno da se ponaša. Dosad je bio, koliko može biti, za dete tog uzrasta jako lepo vaspitan. Zaista se trudim da ga pravilno usmeravam, voli pesmice, voli decu...dani su mu zaista ispunjeni pogotovu sada kada je krenulo lepo vreme. U kući provedemo samo vreme popodnevnog odmora. Ali, on je evo, da se tako izrazim, postao nekako živčan, nestrpljiv, razmažen. Uvek je bio jako, jako aktivno dete, ali nikada nisam doživela od njega da počne da se baca zato što nešto ne sme ili ne može ili da toliko plače da se suprug i ja plašimo pa mu popustimo. Jedan primer koji se desio pred spavanje. Tražio je od tate da mu napravi sok, on je to i uradio, međutim sin počinje histerično da plače i da traži da mu se sipa još vode, a nije ni probao sok, a pritom je časa puna. Moj suprug ipak doda još vode, međutim sin iznerviran još od malopre uzima času i baca. Ne mogu da verujem da se tako ponaša. To je samo deo u nizu izliva njegove histerije. Pokušala sam sa njim da razgovaram. Dobio je batina i batina, ali ne pomaže. Kad ga izudaram on toliko plače da se ja plašim da ne doživi stres, viče mi "uzmi me, uzmi me" i mogu ga ubiti neće odustati dok ga ne uzmem. Nikada nije takav bio, nemam više živaca, u zadnje vreme to je sve više i više. Molim vas da mi pomognete jer ni suprug ni ja ne znamo kako sa njim da postupamo, očajna sam zaista, volim ga kao oko svoje, a ne znam kako da se postavim. Batine, ignorisanje, ucena, grdnja, razgovor sve smo pokusali.
Mirjana
 Ovo što ste Vi opisali je tipična vrsta razmaženosti kod deteta. Sva deca probaju koliko daleko mogu ići, a na roditeljima je da im postave granice. Deca se uvek povinuju svojim osnovnim nagonima pa će Vam se tako desiti da iz protesta bace ručak na pod ili u vašem slučaju čašu soka. Oni to ne rade svesno i stoga Vi kao roditelji morate da naučite kako da se postavite da bi im pomogli da prevaziđu te faze u razvoju. Već sa dve godine deca ispituju granice roditeljske tolerancije i izdržljivosti. Morate da im pokažete da izlivi besa ne menjaju ništa. Ako se dete bacaka po podu zato što mu odmah ne ispunite ono što je ono poželelo, ukoliko počne da vrišti, plače, nemojte da se predomislite, nemojte da mu udovoljite to što od Vas želi. Tako ćete ga navesti na zaključak da je pronašlo način za postizanje željenog cilja. I, naravno, primenjivaće ga kad god poželi. Dakle, pustite ga da se valja i vrišti i staloženo mu recite da ga ne razumete kad se tako ponaša i da možete da razgovarate tek kad se smiri. Histerija kod dece u uzrastu 3-5 godina normalno je ponašanje. Najveću grešku roditelji čine kada posle takvog dečijeg ispada skoče do njega i počnu da mu sve povlađuju i da ga umiruju. Preporučujemo Vam da ostanete mirni i da ignorišete takvo ponašanje jer sve dok je dete zdravo i dok takvo ponašanje ne pređe u neku vrstu patologije nemate razloga za brigu. Ključ je vaspitavati decu na vreme , od malena, a ne kada već različitim metodama učenja nauče i steknu pogrešne osobine i obrasce ponašanja. Treba razgovarati sa decom, treba im biti prijatelj, ali i autoritet. |
Prvo osecaj nelagode, osecaj da ce se...
Nista to nije strasno, majka mi je pr...
Zaboravila si da spomeneš da psihosom...
Imam sina od 18 meseci. Nije napunio ...
Imam 17 god. zelim stupiti u seksualn...