|
 Poštovani, već određeno vreme, oko dva meseca, imam neke poremećaje koji me dosta uznemiravaju. U početku su to bile neke misli tipa "šta ako izgubim kontrolu nad sobom","šta ako mi se neko smeje zbog toga", "šta ako mi bude dosadno pa izgubim volju za životom". Otišao sam kod psihijatra u gradskoj bolnici i ona mi je rekla da je to početak depresije na šta sam se ja dodatno uplašio i krenule su misli tipa "šta ako povredim sam sebe ili dođem do toga da odlučim da se ubijem" što je vrlo uznemirujuće za mene. Kasnije sam otišao do drugog psihijatra koji mi je rekao da imam poremećaj opsesivnih misli i anksioznost na šta mi je prepisao određene lekove. Inače, radim sve normalno, bavim se sportom, imam porodicu i dete, družim se kao i pre, samo mi je u podsvesti taj moj poremećaj i nekako nije baš isto kao pre. Plašim se da stvarno ne izgubim volju za svačim i još uvek su mi prisutne te uznemirujuće misli. Da li mislite da je to normalno da još uvek imam takve misli i da li mislite da moje stanje može da se pogorša zbog toga sto gotovo celog dana ne mogu da izbacim te misli iz glave samo što me sad malo manje opterećuju.
Bojan
 Pre bi se reklo da je kod vas prisutan poremećaj opsesivnih misli i anksioznost nego depresija. Opsesivno-kompulzivni poremećaj je poremećaj koji po savremenim klasifikacijama spada u skupinu anksioznih poremećaja. Opsesivne misli su misli koje se neprekidno, uporno ponavljaju i koje mogu biti slabijeg i jačeg intenziteta pa se osoba može od istih odbraniti skretanjem misli na nešto drugo, ili se od njih ne može odbraniti jer se misli stalno, iz početka nameću i nerviraju pacijenta. Po pravilu, osobe sa ovakvim problemom skoro nikad ne izvršavaju svoje prisilne misli (da se ubiju, nekoga povrede, nesto urade što je protiv njihovih moralnih skrupula). Poremećaj može biti manjeg ili većeg intenziteta pa neki ljudi uspešno žive i funkcionišu socijalno i radno sa njim, a neki ne mogu da napuste kuću i intenzitet tegoba ih dovodi psihijatru, što je vaš slučaj. Poremećaj se leči, postoje adekvatni lekovi koji se mogu davati i umanjiti opsesivne misli, koriste se i psihoterapijske intervencije. Ono na čemu bi vi trebalo da radite jeste na svom opuštanju, skretanju svojih misli na neke lepše stvari, na porodicu, dete. Ako možete, priuštite sebi neku seansu psihoterapije kako biste naučili da bolje izlazite na kraj sa iracionalnim mislima. Što se lekova tiče, oni svoj maksimalni efekat postižu tek nakon nekog vremena uzimanja pa čak i za tri meseca. Tek tada ćete osetiti povoljan uticaj lekova koji još uvek ne osećate u dovoljnoj meri. Sve konsultacije obavite sa vašim psihijatrom i budite potpuno otvoreni da mu kažete i pitate ga o svemu što vas zanima. Verovatno postoji neki razlog zašto ste sada takvi i zašto vam te misli dolaze, ali šta god da je u pozadini uvek se stanje kojim smo nezadovoljni može menjati, samo ako postoji dobra volja i odluka u kom smeru želimo da naš život ide dalje. Od vas mnogo toga zavisi.
|
Prvo osecaj nelagode, osecaj da ce se...
Nista to nije strasno, majka mi je pr...
Zaboravila si da spomeneš da psihosom...
Imam sina od 18 meseci. Nije napunio ...
Imam 17 god. zelim stupiti u seksualn...