|
 Poštovanje. Ja stvarno ne znam odakle da počnem ni kako konkretno da postavim moje pitanje, ali znam da mi je teško i da više ovako ne mogu. Imam 25 godina i od kako znam za sebe živim u strahu pitajući se šta donosi novi dan. Otac me ne podnosi, za njega sam niko i ništa, čak mi je i u lice rekao da mu nisam dijete. Nikad mi ni jednu lijepu riječ nije uputio, a o zagrljaju da i ne pričam. Sve što sam dobila bili su šamari i uvrede, neprespavane noći i lice svo u modricama. Ali, nije takav samo prema meni takav je i prema mami. Za njega niko nije dobar, jedino on je najpametniji, jedino on sve zna. Ja nikad nisam bila problematično dijete, šta više uvijek sam bila mirna i povučena, odličan učenik, sad sam apsolvent ekonomije, znači nije bilo nikakvog razloga za takvo njegovo ponašanje. Ja sam se uvijek pitala pa i sada se pitam zašto, da li sam ja kriva, da li sam nešto uradila, ali jednostavno ne znam. U srednjoj školi sam se počela zabavljati sa jednim momkom. Kad je moj otac za to saznao zabranio mi je sve. I dan danas mi ne da uveče izlaziti u grad. Natjerao me je da prekinem sa njim, ja sam to i uradila, kasnije sam se počela zabavljat sa drugim i opet isto, ali ovog puta nisam mogla raskinut vezu, previše mi je bilo stalo, samo sam se pravila da sam to uradila, jer sam prvi put u životu osjetila da me neko voli i da je nekom stalo do mene. Nedugo zatim, sasvim slučajno, sam saznala da moj otac ima ljubavnicu i da je to ni manje ni više nego ujna od mog momka. Ali, ni tada nisam mogla raskinuti sa njim. Mi smo i dan danas zajedno, viđamo se tajno, meni je do njega stalo i volim ga, on voli mene, razumije me, daje mi podršku u svemu, zapravo je jedina osoba koja je uz mene bila uvijek, u svakoj situaciji, u svako doba bez obzira na sve. Ali, ono što meni smeta i što me muči jeste moje ponašanje prema njemu. Ne uvijek, ali dođe mi period kad ga onako bez veze bez ikakvog razloga napadam mislim verbalno, sumnjam u sve ono što radi, što govori, pošaljem mu poruku u pola noći da je kraj, da ne mogu više. Poslije mi bude krivo i žao jer tako mučim i sebe i njega. I sad ja vas molim ako možete da mi kažete zbog čega ovakvo moje ponašanje prema njemu i šta da radim da to izbjegnem jer ja koliko god se trudila ne mogu da shvatim.
Nela
 Koliko smo mi vas razumeli, vaše pitanje se odnosi na to kako da promenite ponašanje prema svom sadašnjem dečku. A mi ćemo vam na to odgovoriti da su mnoge devojke nesrećne u svojim emocionalnim vezama i stalno biraju partnere koji ne mogu da zadovolje njihove emocionalne potrebe upravo zbog odnosa koje imaju sa očevima. Da bi ste poboljšali vaš odnos sa partnerom za koga ste rekli da ga volite i da ste vezani za njega prvo morate da sredite koliko toliko odnos sa ocem koji je iz vaše priče i suviše loš. Skoro najveći uticaj na ćerkine izbore i njenu sposobnost da se oseća prijatno u svojoj sopstvenoj polnoj koži ima način na koji se njen otac ponašao prema njoj u detinjstvu. Ćerka, iako nesvesno, procenjuje muškarca sa kojim je u odnosu, na osnovu slike koju ima o prvom čoveku u svom životu, a to je otac. To napadanje dečka od strane vas, neosnovane sumnje, nagovaranje kraja između njega i vas svakako zavisi od celokupne situacije koja se odigrava u vašoj porodici. A to što je vaš otac izabrao baš ujnu vašeg dečka za svoju ljubavnicu možda znači da ti time želi da bude što bliže vama i da nastavi da vas kontroliše ukoliko je možda saznao za tu vašu vezu. Nekad očevi teško podnose činjenicu da njihove ćerke imaju dečka pa to mogu pokazivati na razne načine, a naročito putem agresije i netrpeljivog ponašanja prema svojim ćerkama, još i kada im se izbor koji je ćerka napravila ne sviđa nimalo. Sve morate uzeti u obzir. U većini slučajeva naši partneri imaju slične osobine kao naši roditelji, a posebno, na žalost, njihove negativne crte. Zbog čega su nam te negativne karakterne crte toliko privlačne...Verovatno zato što nama, u mnogo većoj meri, rukovode nesvesni impulsi i baš zbog toga težimo da obnovimo stare muke i frustracije iz detinjstva da bi ih sada, kao odrasle osobe, konačno pobedili. Naš savet vama je da ma koliko imate loš odnos sa ocem ipak sednete i otvoreno porazgovarate sa njim. Ipak ste vi zrela osoba, možda još uvek zavisna od svojih roditelja materijalno, ali imate dovoljno godina da se u nekim segmentima svog života osamostalite. Izbor dečka je samo vaš izbor i tu roditelji u današnje vreme i ne bi trebalo toliko da se mešaju. Ipak vi najbolje poznajete svog oca i nakon toliko godina znaćete kako će te mu prići sa tom pričom. Vaš otac je i dalje vaš otac i to će uvek i biti. Možda mu trebate pružiti priliku da vam kaže i objasni svoje postupke, pa kad čujete istinu možda će te uspeti da ga razumete donekle i da mu oprostite, ipak su vam oboje, i otac i majka, u životu podjednako važni.
|
Draga Beti, ne znam kada ste ostavili...
Imam dva sina od 15 godina, 16 sam u ...
Dragi "Anonimus", lepo ste op...
Sve dok ti mislis da se nisi ponizio!...
Ne trebate se osecati manje vrednim i...