U svakoj razvojnoj fazi deteta postoje određeni strahovi koji s vremenom blede i prelaze u drugu fazu bez pomoći odraslih. Ako, međutim, neki strah ostane u nekoj fazi, moguće je da pređe u neurotski strah, a tada treba da reagujete. Deca strahove najčešće uče od roditelja. Na primer, ako se majka plaši psa, velika je verovatnoća da će taj strah preneti i na dete.

razvojni strahovi kod dece

Strah je jedno od osnovnih osećanja svojstveno ne samo čoveku nego i životinjama. Ima odbrambeni karakter i evolucijski je veoma bitan. Oni mogu biti stečeni ili naučeni, što potkrepljuje poznati primer malog Alberta. On je naučio da se plaši belog laboratorijskog miša, a zatim je strah preneo i na sve stvari bele boje.

– Nije zdravo da se dete baš ničega ne plaši i smatra se da je nedostatak strahova kod dece u uzrastu od druge do pete godine naznaka da nešto nije u redu. Strah sam po sebi nije loš i koristan je kao i svaka druga emocija jer nas štiti u mnogim situacijama, kao što su, na primer, strah od struje ili vatre – objašnjava Dragana Stanković, psiholog i urednica portala „Psihologijaonline.com“.

Pored stečenih ili naučenih strahova, kod dece se javljaju i razvojni strahovi koji se vezuju za određeni uzrast. Svaki taj strah ima određenu funkciju za uzrast u kome se javio. U prvoj detetovoj godini to je strah od gubitka ili razdvajanja od njemu važne osobe. On se ogleda u nemoći bebe koja ne bi mogla da preživi ukoliko bi bila ostavljena od majke kao primarne figure u tom periodu.

– U prvim godinama života dete ne može da verbalizuje svoje strahove, već o njima zaključujemo na osnovu ponašanja. Ali oko treće-četvrte godine kreću i vizuelni i auditivni strahovi, kao što su strah od mraka, životinja, duhova ili jačih zvukova. Nakon toga ređaju se strahovi od realnih stvari i situacija, od kojih se jedan ogleda u pitanju: „Mama i tata, da li ćete vi umreti?“ – otkriva Stankovićeva.

razvojni strahovi kod dece

Kao i razvoj deteta, tako i strahovi prelaze iz jednog oblika u drugi. Strahovi jedne faze postepeno blede i prelaze u drugu fazu bez pomoći odraslih. Ukoliko neki strah ostane u nekoj fazi, postoji mogućnost da pređe u neurotski strah, a on ne prolazi spontano. Tada treba potražiti stručnu pomoć.

Retko koji roditelj može dete osloboditi razvojnih strahova, niti bi to bilo poželjno. Dete savladavanjem straha u jednoj fazi postaje sposobno da se suoči sa strahovima koje dolaze u narednoj fazi. Važno je detetu dati priliku i dovoljno vremena da se samo suoči sa strahom i nikako ga ne treba gurati u situaciju koja ga plaši. Takođe, ne treba ga osuđivati zbog toga što se plaši ili ga upoređivati sa drugom decom koja su već prevazišla te strahove.

Intervju možete pročitati i na sajtu http://zena.blic.rs

Intervju vodila: Biljana Stefanović

Comments powered by CComment

Pretraga

ZAKAŽITE SEANSU (UŽIVO, ONLINE ILI CHAT); POSTAVITE PITANJE PUTEM EMAIL-A

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.