Neki od pojmova koji definišu narcisoidni poremećaj ličnosti (NPL) ističu aspekte kao što su antagonizam i nedostatak empatije, ali nedavno su istraživanja pokušala da se fokusiraju na podtipove unutar NPL-a koji mogu pomoći i kliničarima i laicima da shvate varijabilnost stanja i identifikuju bolje načine za dijagnostifikovanje i lečenje. NPL uključuje sveprisutan i uporan obrazac samovažnosti i grandioznosti, sa stalnom potrebom za divljenjem od strane drugih i potrebom da se osoba okruži drugima koji se smatraju moćnim i posebnim. NPL se smatra jednim od najtežih stanja za lečenje.

narcisoidni poremećaj ličnosti

Tri podtipa narcisoidnog poremećaja ličnosti

1. Grandiozni „otvoreni“ tip

Smatra se da ovaj tip ima najveću težinu lošeg interpersonalnog i psihosocijalnog funkcionisanja i veći komorbiditet sa drugim psihijatrijskim poremećajima (uključujući druge poremećaje ličnosti i zloupotrebu supstanci). Bes i neprijateljstvo izraženiji su nego kod drugih tipova. Uprkos većoj težini bolesti, manje je verovatno da će se ljudi sa ovom vrstom NPL obratiti za pomoć i uključiti se u lečenje.

2. Krhki/ranjivi „prikriveni“ tip

Smatra se da se ovaj tip češće javlja za lečenje, i sa većim je komorbiditetom sa depresivnim i anksioznim poremećajima. Ove osobe imaju više problema sa osetljivošću na kritiku i fluktuacijom između visokog i niskog samopoštovanja. NPL se zapravo može propustiti kao osnovni izvor njihove simptomatologije, jer oni ne moraju nužno da se manifestuju sa otvorenom grandioznošću i nedostatkom empatije kao neki sa poremećajem. Ali oni i dalje mogu imati osnovne crte prikrivenih očekivanja superiornosti ili priznanja i ostati zaokupljeni uglavnom sopstvenom osetljivošću i uočenim neuspesima.

3. Visokofunkcionalni „egzibicionistički” tip

Manja je verovatnoća da će ovaj tip imati psihijatrijski komorbiditet i ne mora nužno da ispunjava kriterijum funkcionalnog oštećenja za NPL, osim tokom periodičnih kriza ili neočekivanih neuspeha (kao što je gubitak posla ili razvod). Izgleda da su spolja uspešni i generalno održavaju stabilnost svog ega, ali i dalje održavaju suštinsku NPL strukturu ličnosti; problemi sa zakonom i egocentričnost mogu dovesti do međuljudskih problema i eksploatatorskog, neempatičnog ponašanja.

narcisoidni poremećaj ličnosti

Ova tri podtipa mogu takođe odražavati spektar stanja koje dovodi do javnih kontroverzi o tome da li određene javne ličnosti ili čak svakodnevni saradnici ispunjavaju kriterijume za NPL u odnosu na svakodnevne narcisoidne osobine. Na primer, visokofunkcionalna ličnost verovatno ne bi trebalo da se definiše obično kao zvanični NPL za datu osobu; bolje ih je opisati kao ljude koji imaju narcističke osobine ličnosti, jer su, po definiciji, „visoko funkcionalni“. Poremećaji DSM-5 zahtevaju značajno funkcionalno oštećenje; ove osobe mogu ispuniti kriterijume samo kada imaju krizu koja vodi do depresije ili drugih problema. Ali njihovo ponašanje vođeno ličnošću i dalje može dovesti do problema koji imaju nizvodne lične i društvene posledice, čak i ako ne ispunjavaju nužno kriterijume koje zahtevaju aktivno psihijatrijsko lečenje.

Što je još zbunjujuće, postoje slučajevi ljudi koji su spolja dobro funkcionalni i koji verovatno i dalje ispunjavaju kriterijume za prvi grandiozni podtip, koji takođe sadrži karakteristike verovatno ozbiljnijeg antisocijalnog poremećaja ličnosti (ASPL) sa komponentama sadizma. Ovaj podtip nije definisan kao zvanična DSM-5 potkategorija, ali je o njoj pisano decenijama u psihološkoj literaturi zbog zabrinutosti za istorijske ličnosti koje imaju svoje najekstremnije karakteristike: diktatore kao što su Hitler ili Staljin. Na površini, ovi ljudi su bili morbidno uspešni, uzdižući se na vlast nad čitavim narodima. Ali posledice njihovog ponašanja i kultova ličnosti promenile su tok istorije, uzrokujući masovna ubistva, svetske ratove i neopisive ljudske troškove.

Dilema u takvim definicijama je u tome što one neizbežno utiču i stigmatizuju percepciju ljudi o NPL-u da imaju moralnu dimenziju ili da je nemaju. I može obojiti čitav spektar ljudi koji ispunjavaju neke kriterijume za stanje kao takvo, čak i ako to za neke možda uopšte nije slučaj. Zaista, ponekad NPL može doprineti stvarnom ozbiljnom fizičkom i emocionalnom povređenju drugih najviše kroz aspekte manipulativnosti i narušene empatije.

Ali mnogi sa NPL-om imaju pravi poremećaj mentalnog zdravlja i mogu da pate i ne mogu da kontrolišu svoje disfunkcionalne obrasce ponašanja. Često mogu imati srž samoprezira i praznine koja potiče od emocionalnog bola u detinjstvu, problema emocionalnog zanemarivanja ili traume u njihovom odrastanju, ili mogućih genetski uslovljenih deficita emocionalne obrade. Ovi ljudi se ponekad mogu pozitivno angažovati u lečenju i uspešno naučiti jezik međuljudskih odnosa i empatije. Sve u svemu, i dalje su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje okarakterisao klinički spektar NPL-a i načini da se preciznije definiše njegova široka prezentacija.

Comments powered by CComment

Pretraga

ZAKAŽITE SEANSU (UŽIVO ILI ONLINE); POSTAVITE PITANJE PUTEM EMAIL-A

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.