|
 Sistemski pristup psihoterapiji psihološke probleme razmatra pre iz perspektive odnosa, nego iz lične perspektive pojedinca sa problemom.
Šta to zapravo znači?
Ljudi u svojim svakodnevnim životima retko funkcionišu nezavisno od drugih, i samim tim, većina njihovih psiholoških problema potiče iz odnosa u kojima se nalaze, a skoro svi utiču na odnose koje stvaraju.
Sistemski pristup posmatra pojedinca u sistemu u kome on/ona živi, radi, voli, pati. U fokus interesovanja stavljeni su načini na koje ljudi organizuju svoje okruženje i svoje interakcije, a predmet ispitivanja jekako to utiče na njihov lični razvoj ili na nastanak teškoća.
Savetovanje je samim tim fokusirano na poboljšanje odnosa, načina funkcionisanja u određenom sistemu, što onda posledično dovodi do boljitka na individualnom nivou.
Sistemski pristup, kao i mnogi savremeni pristupi u terapiji, određujući adekvatni nivo mentalnog zdravlja, odbacuje pojam normalnosti, i uvodi pojam funkcionalnosti.
Funkcionalnost podrazumeva sposobnost da živimo, stvaramo i razvijamo se u sredini koja nam odgovara, u koju se uklapamo i koju možemo da menjamo.
Nema funkcionalnosti bez konteksta u kome ćemo je demonstrirati.
Zato klijent nikad nije sam po sebi problem. Problem je u kontekstu a rešenje u uspešnijoj interakciji i ostvarivanju adekvatnijeg odnosa sa drugima.
Sistemski pristup može se zato koristiti u velikom broju teškoća koje se javljaju u partnerskom odnosu,porodičnom kontekstu ili na ličnom planu.
Neke od oblasti u kojima sistemski pristup može biti veoma koristan su: partnersko nezadovoljstvo i konflikti, teškoće u seksualnom funkcionisanju, problemi u ponašanju kod dece, problemi sa ishranom, depresija, tugovanje nakon gubitka, somatske bolesti, teškoće koje se javljaju u porodicama sa vulnerabilnim članom (starija osoba, osoba sa invaliditetom i sl), teškoće koje se javljaju u porodici tokom i nakon separacije ili razvoda.
Najbolji rezultati sistemskim pristupom postižu se onda kada su svi članovi porodice na okupu, tj kada zajedno dođu na savetovanje. Ipak, u najvećem broju slučajeva nisu svi članovi porodice podjednako motivisani. U takvim slučajevima, može se raditi samo sa određenim članovima porodice, ili individualno savetovanje sa pojedincem koji je najmotivisaniji za promenu. Savetovanje je tada fokusirano na jačanje kompetencija jednog člana, koji zatim osnažen oseća boljitak na ličnom planu, a ujedno unosi promenu u dosadašnje obrasce porodičnih odnosa i na taj način dovodi do poboljšanja kvaliteta funkcionisanja čitavog sistema.
Iva Branković, porodična savetnica
Izvor: http://www.psiholoskikutak.com
|
Ma ostavi budalu, nije te vredan
Dragi moji, ne znam odakle da pocnem,...
Isto sam prolazila kao i ti, mislila ...
Studirao sam nekoliko knjiga najbolji...