|
U osnovi nadarenosti je izuzetna natproseÄnost u jednom ili viÅ¡e domena sposobnosti. U savremenim razmatranjima nadarenosti sve se viÅ¡e istiÄe znaÄaj kreativnosti. Umesto o darovitosti i darovitoj liÄnosti sve se viÅ¡e govori o kreativnoj liÄnosti i kreativnom ponaÅ¡anju. U osnovi ovih kompleksnih pojava je naruÄita kombinacija intelektualnih, voljnih i emocionalnih komponenti.
Lewis Madison Terman
 Od prvih pokuÅ¡aja da se pronaÄ‘e i ustanovi neka ’Ävrsta’ mera inteligencije nalik konstantama u drugim naukama, postoji trend u psiholoÅ¡koj nauci da se intelektuelna nadarenost povezuje sa visokim IQ-om ostvarenim na testovima. Temelje ovakvog shvatanja postavio je Terman dajući prvu statistiÄku definiciju nadarenosti. On je postavio arbitrarni kriterijum, od 140 i viÅ¡e. Tako se poÄetak sistematskog bavljenja nadarenima vezuje za Termanovu longitudinalnu studiju zapoÄetu 20-tih godina XX veka, koja joÅ¡ uvek traje.
Prvi rezultati (na uzorku od 1528 ispitanika kaliforniske dece, proseÄnog uzrasta od 11 godina, i proseÄnog postignuća 151) pokazali su superiornost ove grupe nadarene dece u odnosu na razliÄite grupe sa kojima su poreÄ‘eni i to prema svim registrovanim karakteristikama. Visoko inteligentna deca superiorna su i u pogledu fiziÄkog zdravlja i konstitucije, emocionalne stabilnosti i socijalne zrelost, imaju Å¡ira i raznovrsnija interesovanja, a po Å¡kolskom znanju su bar 2-3 godine ispred svojih vrÅ¡njaka. S malim brojem izuzetaka, pokazalo se da odrastaju u izuzetno inteligentne i uspeÅ¡ne osobe. Naime, studja je ukazala na postojanost inteligencije (merene testovima) i pokazala je vezu izmeÄ‘u izuzetno visoke inteligencije u detinjstvu, s jedne strane, i visoke inteligencije i uspeÅ¡nosti u odraslom dobu (izražene Å¡kolskim/akademskim uspehom, profesionalnim uspehom, adaptiranošću, poseduju veću emocionalnu samokontrolu, imaju veće samopuzdanje, istrajniji su i usmereniji ka cilju, imaju solidno fiziÄko zdravlje itd.) (prema Krnjaić, 2002).
Ova studija je otvorila mnoga znaÄajna pitanja koja se tiÄu: odnosa visoke inteligencije i stvaralaÅ¡tva, kao i na znaÄaj nekognitivnih faktora za razvijanje i ispoljavanje (visokih) sposobnosti, pre svega motivacije odnosno motiva postignuća i self-koncepta. TakoÄ‘e podstakla je i mnoga druga istraživanja o znaÄaju nekognitivnih faktora za uspeÅ¡nost i visoka postignuća.
ProuÄavajući biografije 300 znamenitih stvaralaca Koksova je zakljuÄila da ih pored izuzetnih postignuća odlikuju: istrajnost i ulaganje napora, Äak zanos i fascinaciju nekim problemom (flow); poverenje u sopstvene snage i jaÄina karaktera (Krnjaić, 2002).
Neke novije teorije naglašavaju ravnotežu i usklađenost sposobnosti.
Za sagledavanje koncepta intelektualne nadarenosti posebno je važna Sternbergerova trojna teorija ljudske inteligencije. Èine je tri subteorije koje pružaju priliÄno Å¡iroku osnovu za opis i objaÅ¡njenje prirode inteligentnog ponaÅ¡anja i nadarenosti. AnalitiÄka inteligencija angažovana u analiziranju novih ideja, reÅ¡avanja problema i donoÅ¡enju odluke. PraktiÄna inteligencija je sposobnost koja omogućava da delujemo, prelazimo iz teorije u praksu, od apstraktnih ideja do stvarnih, praktiÄnih postignuća. Kreativna inteligencija je sposobnost za stvaranje Äitavog niza novih ideja, novih Å¡ema, koje taÄno reprezentuju realni svet. Pritom Sternberg posebno naglaÅ¡ava da kreativnost obezbeÄ‘uje most izmeÄ‘u analitiÄke i praktiÄne inteligencije. Drugim reÄima, kreativnost Äini da se ono Å¡to uobiÄajeno smatramo inteligencijom ostvari u životu.
Å taviÅ¡e, Stemberg samu inteligenciju posmatra viÅ¡eslojno. ObjaÅ¡njavajući koncept intelektualne nadarenosti uvodi pojam uspeÅ¡ne inteligencije i naglaÅ¡ava da je ona najdelotvornija kada je uspostavljena ravnoteža izmeÄ‘u njena tri aspekta – analitiÄke, kreativne i praktiÄne inteligencije. Nije dovoljno da su ove inteligencije razvijene nego je potrebno znati kada i kako ih upotrebiti, naime, tek kada deluju u kombinaciji i balansu Äine uspeÅ¡nu inteligenciju. (Sternberg, 1997)
PrenaglaÅ¡avanje intelektualnih sposobnosti kao centralnog, pa i jedinog, faktora koji utiÄe na razvoj, ispoljavanje i ostvarivanje nadarenosti bilo bi jednostrano sagledavanje ovako složenog fenomena. Za ispoljavanje visokih intelektualnih sposobnosti znaÄajnu ulogu imaju neintelektuani faktori. Veliki broj autora (Renzuli, Èikzenmihalj, Robinson) poseban znaÄaj pridaje motivaciji. Visok nivo posvećenosti zadatku, odnosno, motiv postignuća jeste suÅ¡tinski preduslov nadarenosti. IstiÄući znaÄaj neintelektualnih faktora uz odgovarajuću motivaciju, jedan broj autora (Baron, KvaÅ¡Äev, Maksić) istiÄe i ulogu crta liÄnosti tj. pronalaženje specifiÄnih crta i osobina liÄnosti stvaraoca. Your browser may not support display of this image.
Å ema pokazuje razvoj teorije inteligencije i znaÄajne mislioce kroz istoriju koji su tome doprineli.
|
Prvo osecaj nelagode, osecaj da ce se...
Nista to nije strasno, majka mi je pr...
Zaboravila si da spomeneš da psihosom...
Imam sina od 18 meseci. Nije napunio ...
Imam 17 god. zelim stupiti u seksualn...