Kreativnost i teorija crta

Resize

Small
Medium
Fluid

Position

Left
Center
Right

Meni

Novi komentari

Kreativnost i teorija crta

Napisao Dragana Božanić

Kako je to još pre nekoliko decenija formulisao Vigotski: ,,Ne postoji opšta nadarenost koja bi se ravnomerno raspoređivala na sve strane ličnosti. Neizbežno je da idemo ka specijalnom izučavanju specifičnih osobenosti pojedinačnih funkcija’’ (Vigotski, 1996, str. 241). U savremenim razmatranjima nadarenosti sve više se afirmišu ideje Vigotskog, tačnije postoji tendencija sve većeg usmeravanja na domen ispoljavanja nadarenosti.

I domaći i strani autori su saglasni da ne postoji opšta ili univerzalna nadarenost nego je ispoljavanje nadarenosti uvek određeno domenom.U prilog nadarenosti kao domenu specifičnog fenomena svedoče i neke retke i upečatljive pojave kao što su ’’čuda od dece’’, učeni idioti (idiot savant), kao i primeri autistične dece i hendikepirane dece sa nekim posebnim darom. Ova postavka, o različitim vidovima, manifestacijama nadarenosti, važna je u proceduri identifikacije nadarenih, a ima i veliki praktični značaj.

Primer ovakvog pristupa nadarenosti jeste Gardnerova teorija multiple inteligencije. Gardner tvrdi da je moguće za svaku osobu napraviti profil sposobnosti, uočiti ’’jače strane’’ u strukturi sposobnosti i uvažiti one koje više obećavaju. Darovita osoba može biti izuzetna u jednoj ili više oblasti. Različite oblasti znanja imaju svoje razvojne istorije i specifičnosti. Neke nauke imaju izraženije specifičnosti u odnosu na druge. Tako se matematika izdvaja po tome što je to jedina prava kulmunativna nauka. U matematici nema promene paradigme, u Kunovom smislu, već se ona stalno širi uključujući novo u već postojeći korpus znanja (prema Krnjaić, 2002).

Kao što sam u predhodnim člancima napomenula, u brojnim teorijama istican je, a u istraživanjima potvrđen, značaj neintelektualnih faktora za razvoj i ispoljavanje nadarenosti.

Renzuli (prema Krnjaić, 2002) iznosi da iznad skora koji odgovara IQ od 120 raste značaj ostalih varijabli. Ovaj autor dalje tvrdi da na uspeh na različitim testovima i zadacima utiču: ispitanikov doživljaj sebe i sopstvenih sposobnosti, motivacija, osećanja i stavovi vezani za (ne)uspeh, način na koji ispitanik doživljava ispitivača, test situaciju itd. Poseban značaj pridaje motivaciji i tvrdi da bez motivacije za postignućem i pozitivnog self-koncepta nema kreativnog stvaranja. Istraživanje iz 1968 godine, vršeno na Institutu za procenu i istraživanje ličnosti u Berkliju, kojim je obuhvaćen veliki broj najkreativnijih matematičara i matematičarki, najslavnijih arhitekti, poznatih pisaca i pesnika i drugih kreativnih naučnika, pokazalo je sledeće:

- kreativni matematičari su u značajnoj meri imali razvijene sledeće osobine: originalnost, obuzetost poslom, individualnost, sklonost umetnosti, emocionalna stabilnost, nekonvencionalni procesi mišljenja, visok stepen intelektualnog kapaciteta, tendencija prema nekonformizmu;

- kreativni pisci imaju razvijene sledeće osobine: visoka intelektualna sposobnost, nezavisnost, verbalna fluentnost, uživanje u estetskim impresijama i estetskim reakcijama, produktivni su, imaju visok nivo aspiracije, asociraju ideje na neuobičajene načine,veoma snažno razvijen ego itd.

Baron je na osnovu ovog procenjivanja osobina kreativnih naučnika i književnika utvrdio da su sledeće osobine kreativnih ličnosti u pozitivnoj korelaciji sa originalnošću: samopouzdanje, snažan ego, dominanatnost, upornost, smelost, kritičko suđenje, dobro uviđanje i otkrivanje ideja, nezavisno-istraživački prilaz rešavanju zadataka, istraživački prilaz kao navika zdarvog razuma, radoznalost, sposobost proizvođenja što većeg broja različitih i novih ideja, efikasno korišćenje kapaciteta mišljenja i rezonovanja itd. (Kvaščev, 1981)

Razume se da sve kreativne ličnosti nemaju razvijene osobine koje sam opisala u navedenim istraživanjima. Takođe, tu je još jedna činjenica, a to je da su sve osobine bipolarne i da se razvijenost ovih osobina kreće od jednog do drugog ekstrema ovog kontinuuma. To znači da i kreativne ličnosti imaju u različitom stepenu razvijene osobine koje su neophodne za stvaralački rad. Drugi važan momenat je da uspeh u stvaralaštvu zavisi od sklopa osobina ličnosti i sposobnosti, što je i vodeća ideja teorije emocija Plučika. Uzimajući u obzir rezultate koje su dala ova istraživanja možemo zaključiti da razvoj i ispoljavanje kreativnosti zavisi od kognitivnih komponenti, od crta ličnosti i njihovog sklopa, od domena sposobnosti, od motivacije, kognitivnog stila kreativnih ličnosti itd.

U domaćoj literaturi i istraživanjima motivacija se uglavnom razmatrala kao faktor (ne)uspeha u školi i na fakultetu. Razmatrajući neke od uzorka neuspeha u prvoj godini studija nagrađenih učenika srednjih škola M. Smiljanić iznosi da su dominantni uzroci neuspeha nosilaca specijalnih diploma (između ostalih i za matematiku i fiziku) vezani za motivacionu sferu i da su nezavisni od intelektualnih sposobnosti. Motiv postignuća izraženiji je kod uspešnih studenata nego kod neuspešnih. (Krnjaić, 2002).

Za predviđanje i procenu uspeha u učenju i za razumevanje čitavog procesa postignuća u sferi učenja moraju se uzeti u obzir intelektualna obdarenost, koja je neophodan preduslov uspeha u učenju, kao i faktori ličnosti i motivacije. Sklop osobina ličnosti i sposobnosti, u okviru kojeg se manifestuje inteligencija, može ubrzati ili usporiti razvoj inteligencije ličnosti. (Kvaščev, 1981)

O značajnosti neintelektualnih prediktora postignuća u matematici govore nalazi još jednog istraživanja koje je deo obimnijeg međunarodnog istraživanja obrazovanih postignuća učenika završnih razreda osnovnih škola u oblasti matematike i prirodnih nauka (TIMSS 2003 [1]).

Ispitivan je, pored ostalog, stepen povezanosti socioekonomskog statusa porodice, matematičkog koncepta o sebi i postignuća u matematici učenika završnih razreda osnovne škole. Probnim istraživanjem, o čijim je nalazima reč, obuhvaćeno je 112 učenika VII jedne gradske i jedne prigradske škole u Beogradu. Matematički koncept o sebi definisan je kao jedan od važnijih domena akademskog koncepta o sebi i ispitivan je posebnim upitnikom za učenike. Nalazi ovog istraživanja ukazuju da su najznačajniji prediktori uspeha na testu iz matematike: matematički koncept o sebi, obrazovani status majke i neki indikatori socioekonomskog statusa porodice (dostupnost interneta, broj članova domaćinstva, broj knjiga u kući).

U ostalim zemljama u kojima je sprovedeno ovo istraživanje identifikovan je veliki broj neintelektualnih faktora koji su izučavani i dovođeni u vezu sa postignućem u matematici i uopšte u školi. Među njima na prvom mestu su karakteristike porodice i koncept o sebi.

[1] Projekat TIMSS (Trends inInternational Mathematics and Science Study 2003) je međunarodna komparativna studija koja se realizuje u preko 50 zemalja sveta sa svih kontinenata. Iz našeg okruženja u projektu učestvuju sledeće zemlje: Makedonija, Slovenija, Bugarska, Grčka, Mađarska, Rumunija i Italija. Od vodećih zemalja sveta učestvuju: Amerika, Kanada, Australija, Ruska federacija, Japan, Južna Koreja i druga. Cilj ovog istraživanja, kojim kordiniše Međunarodno udruženje za evaluaciju školskog postignuća (IEA) iz Amsterdama, jeste da se utvrdi znanje i sposobnosti učenika završnih razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (fizike, hemije, biologije i geografije), kao i da se ispituju faktori vezani za kulturu, nastavni plan, program i ciljeve, nastavnu praksu i institucionalnu organizaciju školstva koji doprinose visokim postignućima u svim oblastima.