Poremećaji ličnosti PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 116
LošeNajbolje 
Napisao Renata Senić   

Poremećaji ličnosti  predstavljaju karakteristične i trajne obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ove devijacije se obično javljaju u sferi volje , nagona i emocija .

Poremećaji ličnosti označavaju stanja ili oblike ponašanja koji otkrivaju karakteristični životni stil pojedinca i način na koji on komunicira s drugima.

Najčešće se javljaju u adolescenciji.
Oni se nastavljaju tokom života, i ukoliko se osobe ne obrate za pomoć, moguće je da se struktuiraju u sve pervazivnje obrasce neprilagođenog ponašanja. Međutim, pojedina istraživanja kažu da se s godinama manifestacije nekih od poremećaja ličnosti mogu i ublažiti, mada ne i nestati.

Pojedini simptomi poremećaja ličnosti se mogu primetiti već u detinjstvu i to u vidu nemira, poremećaja pažnje, agresivnosti i laganja. Međutim, dete nikada neće dobiti dijagnozu poremećaja ličnosti. Razvojne turbulencije mogu biti prolazne i, čak iako deluju veoma burno, ne moraju se nužno struktuirati u poremećaj ličnosti. Ukoliko dete pokazuje karakterne promene ili haotično i neprialogođeno ponašanje, psihijatri će ga često dijagnostifikovati kao “poremećaj ponašanja”. Izvesni poromećeaji ponašanja se mogu struktuirati u poremećaje ličnosti tek u adolescenciji, ranom odraslom dobu.

Poremećaji ličnosti su manja ili veća odstupanja od psihički normalnog ponašanja. Ona nisu posledica duševne ili neke druge bolesti, već su pre stanja, poremećaji adaptacije i posledica neadekvatnih najranijih odnosa. Genetski faktori se sve više pominju kao mogući okidač za poremećaje ličnosti. Sredinske faktore ne smemo zanemariti, jer, u najmanju ruku, na odnose u primarnoj porodici utiče i šira sredina i društvo. Postoji nekoliko tipova poremećaja ličnosti kao što su paranoidni, antisocijalni, granični, histrionski, narcistički, inhibirani, zavisni, opsesivno-kompulzivni i pasivno-agresivni. U pojedinim klasifikacijama neki od nabrojanih izostaju, dok se u drugim sreću i podrvrste goreopisanih.

U DSM-u IV (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition) opisano je 10 različitih oblika poremećaja ličnosti. Zbog međusobnih sličnosti u crtama ličnosti, njih 10 podijeljeno je u 3 veće grupe. Grupu A čine čudna/bizarna ili ekscentrična ponašanja i  ličnosti ; grupu B čine dramatična, emocionalna i nestabilna skupina osoba; U grupu C ubrajamo anksiozna stanja i ličnosti.

Prema DSM-u IV, poremećaji ličnosti su:

•         Trajan obrazac doživljavanja i ponašanja koje značajno odstupa od očekivanja kulture individue.
•         Manifestuje se kao nefleksibilni odgovor    na širok spektar ličnih i socijalnih situacija.
•         Ovi obrasci ponašanja su često povezani sa značajnim stepenom patnje, ali ne uvek, kao i s problemima u socijalnim, profesionalnim, intimno-partnerskim  i drugim oblastima funkcionisanja.
•         Javljaju se u adolescenciji, stabilni su i produžavaju se tokom odraslog doba.

Grupa A. Čudna ili ekscentrična grupa –  uključuje paranoidne, shizoidne i shizotipne poremećaje ličnosti. Osobe pogođene ovim poremećajem koriste obrambene mehanizme projekcije i fantazije. Projekcija se odnosi na projektovanje (izbacivanje iz sebe u drugu osobu) neprijatnih misli i osećanja Fantaziranje/sumanutosti se odnose na stvaranje izmišljenog sveta pomoću kog se osoba nosi s problemom usamljenosti ili ispraznosti. Paranoja je osećaj proganjanja ili ideja nepravednog tretmana od strane okoline (npr. ideja osobe da ostatak sveta priča o njoj, podsmeva joj se i da je, ma šta ona radila, centriran na nju u (dominantno) negativnom kontekstu).

Grupa B. Dramatična, emocionalna ili nestabilna grupa – uključuje histrionske/histrionične, narcisoidne, antisocijalne ili “borderline” poremećaje ličnosti.
Osobe pogođene ovim poremećajima koriste obrambene mehanizme poput disocijacije, poricanja, crnog-belog pogleda na svet, ljude, okolinu (engl. “splitting” – cepanje na samo dobre ili samo loše aspekte pojedinih ljudi i pojava i nemogućnost pomirenja rascepljenih aspekata u trenutku preplavljenosti negativnim emocijama) i nekontrolisanog motoričkog izražavanja misli i emocija – odigravanje (engl. “acting out”). Disocijacija se odnosi na nesvesno “zaboravljanje” neprijatnih osećanja, ideja i doživljaja. Poricanje je  usko povezano s mehanizmom disocijalcije. Osoba koja poriče “odbija” da prizna neku misao ili osećanje, ili pak želi, ali to ne može. Za takve osobe kažemo da zatvaraju oči pred svetom ili da ne mogu pogledati istini u oči.  ”Splitting” – mehanizam cepanja je odbrambeni mehanizam crno-belog pogleda na svet, nemogućnost pomirenja suprotnosti. Cepanje se može odnositi i na ljude i na život i životne pojave. Osnovna karakteristika je mišljenje tipa “sve ili ništa” osoba sklona cepanju nakon osujećenja deevaluira svet, dok nakon prijatnih doživljaja teži da ga idealizuje. Integracija suprotnosti ne postoji. Takva “romantična” podela sveta na crno-beli otežava uspostavljanje kompleksnijih, svakodnevnih ljudskih kontakata i odnosa.
Poromećaji raspoloženja često prate opisane odbrambene mehanizme kod osoba s ovim poremećajima ličnosti.

Grupa C. Anksiozna  grupa uključuje – izbegavajuće, zavisne i opsesivno-kompulsivne poremećaje ličnosti. Osobe zahvaćene ovim problemima koriste obrambene mehanizme izolacije, pasivne agresije i hipohondrijaze. Izolacija se svodi na odvajanje neprihvatljivih ideja ili postupaka od emocija (izolacija afekata). Pasivna agresija se javlja kada je otpor okrenut prema sebi. Pasivno agresivna osoba će kimnuti glavom i načelno se složiti, a zatim će iskazati svoj otpor indirektno, kroz nedelovanje. Hipohondrijaza je često prisutna kod osoba s poremećajima ličnosti, posebno kod zavisnih i pasivno-agresivnih tipova.

Definicija poremećaja ličnosti u DSM-V (najnovijem priručniku mentalnih poremećaja, čije zvanično izdanje očekujemo 2013. godine) je izmenjena u odnosu na DSM IV. Umesto svrstavanja ljudi u kategorije pojedinih poremećaja ličnosti, u DSM-u V je primenjen dimenzioni pristup. To znači da se svaki poremećaj ličnosti procenjuje s obzirom na intenzitet ispoljavanja karakterističnih načina reagovanja, funkcionisanja i poimanja sveta i sebe. U DSM-u V: Poremećaji ličnosti predstavljaju neuspeh u razvoju osećaja samo-identiteta i kapaciteta za interpersonalno funkcionisanje koji bi bili adaptivni u kontekstu kulturnih normi i očekivanja društva individue.

Tipovi poremećaja ličnosti su u DSM-u V sažeti u odnosu na prethodni dijagnostički priručnik mentalnih poremećaja i svode se na svega pet međusobno različitih poremećaja ličnosti: antisocijalni (psihopatski) koji podrazumeva negativne emocije, nedostatak saosećanja i, često je povezan s kriminalnim ponašanjem, izbegavajući, koji podrazumeva povučenost, introvertiranost i sklanjanje od sveta, granični (borderlajn), koji se odnosi na bazične antagonizme, ranije opisan fenomen cepanja i «crno-beli» pogled na svet, bazičnu nestabilnost i emocionalnu «klackalicu», opsesivno-kompulsivni, kako sama fraza kaže uključuje prisilne misli i radnje. Misli su često osobama bizarne i nerazumljive, a radnje smatraju nepovezanim s mislima. Prisile umeju biti izuzetno uporne i onesposobljavajuće,  i šizotipski, najblaže rečeno podrazumeva šizotipiju, dakle, otuđenje od socijalne okoline i smanjenu mogućnost izražavanja emocija.

Uzrast i održavanje poremećaja ličnosti:


•         Dijagnostifikuju se tek kada osoba napuni punoletstvo

•         Najčešće se javljaju u adolescenciji i ranim odraslim godinama.

•         Klaster C  (anksiozna grupa) se javlja u kasnijem životnom dobu od drugih poremećaja

•         Većina osoba s poremećajem ličnosti ispoljava manifestacije ovih poremećaja i u detinjstvu

•         Kako osoba stari, karakteristike poremećaja ličnosti se mogu ublaživati, posebno kod grupe B  (dramatičnih i nestabilnih). Impulsivnost je osobina koja najranije iščezava

•         Klaster A (ekscentrici)  se u srednjim godinama ređe pojavljuje na klinikama (osim ukoliko se poremećaj ličnosti ne struktuira u shizofreniju)

•         Najtrajniji je klaster C (anksiozna grupa poremećaja ličnosti)

Učestalost poremećaja ličnosti:

-         Učestalost svih oblika poremećaja  ličnosti kreće se oko 13%,

-         Grupna učestalost opšte populacije ukazuje da se muškarci  češće sreću u nekoj od ovih grupa (18%), a  žene  ređe (11%),

-         Psihijatrijski podaci kažu da oko 15% svih hospitalizovanih ljudi s mentalnim problemima dolaze iz grupe poremećja ličnosti

-         Kod poremećaja ličnosti je visoka stopa samoubistva i kombinacije s drugim vidovima mentalnih problema

-         Pojedine statistike kažu da je mnogo ljudi s poremećajem ličnosti koji se ne «leče»  oko 30-50%

-         Neke prognoze tvrde da će poremećaji ličnosti biti najučestaliji nepsihotični psihijatrijski poremećaji u budućnosti, tzv, nepsihotična psihopatologija budućnosti sa 15 puta većom učestalošću od shizofrenije, 1,5 puta češća od bolesti zavisnosti, raširenija od psihosomatskih i psihodegenerativnih poremećaja.

-         Očekuje se slična raširenost poremećaja ličnosti  i depresivnih poremećaja (za koje znamo da su trenutno najzastupljeniji u svetu)

 

Izvor: http://psihoterapijsketeme.rs

Komentari (3)
  • Anonimus

    Veliko hvala za ovaj tekst!! Sutra izlazem seminarski na ovu temu ali podatke o DSM-V nisam imala pa cu i to da ispricam, da se pravim vazna!!

  • Anonimus

    :cry: Tekst je super, imam muza sa ovom dijagnozom i ne znam vise kako da se ponasam, tesko mi je da glumim u trenucima kada dobije napad ludila, agresivnosti. Pozdrav iz Skoplja!

  • nada  - molim za pomoc

    Imam sina star je 28 godina. On ima psihickih problema, odnosno ima mali penis i to ga ubija. Oko toga je bilo puno problema u pubertetu, cak je i skolu napusto zbog tjelesnog odgoja jer se morao skinut, sad je ozenjen i ima djecu, ali stalno se negdje sakriva, ne dolazi kuci po dva dana, a kad dodje kuci stalno nesto prigovara, trazi krivca u zeni, kad izlazi uglavnom se s nekim posvadja i potuce, vidim da je to sve gore i bojim se najgoreg, kako mu pomoci?

Dodaj komentar
Your Contact Details:
Komentar:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img]   
Security
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.
 
Politika privatnostiJoomla Templates

Pretraga

Ankete

Koja je tvoja letnja destinacija ove sezone?