"U dobru i u zlu" na venčanju PDF Štampa El. pošta

Imam pregršt problema u životu, a svi su kulminirali (kako to već biva) u istom periodu. Imam 32 godine, udata sam i imam dete od 20 meseci (devojčicu). Sa mužem, koji je pet godina mlađi, zabavljala sam se 4 godine, nakon čega smo se zajedno preselili u drugi, veći grad, počeli živeti zajedno i venčali se. U braku smo već 2,5 godine. Od samog početka, brak nije bio "kako treba". Ja sam htela venčanje, dok je on "sanjao" veliki novac koji će zaraditi preko noći. Kako sam videla da naša veza gubi na kvalitetu, počeli smo se svađati oko svega i svačega, insistirala sam da se uzmemo ili da se raziđemo. On je pristao da se uzmemo. Posle sam shvatila da mi je to bila velika životna greška. Od tog dana, moj život kreće nizbrdo. Odmah sam zatrudnela, i za sve vreme trajanja trudnoće, radila sam istovremeno tri, četiri, a ponekad i pet poslova, kako bih nama dvoma obezbedila ugodan život. U početku trudnoće, čak sam i po abortusu razmišljala, jer sam videla odmah da sa našim brakom nešto nije u redu. Njemu sam do sada pronašla 3 posla, i na sva tri se nije dugo zadržao. Sva tri puta je ostajao bez posla, ja sam u panici tražila rešenje, dok je on za to vreme spavao, igrao kladionicu ili gledao TV. Ponovo smo u situaciji kada on sedi kući (bebisiterku sam otpustila jer je on dobio otkaz na poslu pa sam ga "primorala" da on čuva dete, da barem tako smanjim troškove). Umorna sam od svega. Razočarana i tužna. Štitna žlezda mi je u međuvremenu teško obolela i od nje skoro ništa nije ostalo. Nerviranje mi je strogo zabranjeno. Plata mi je snižena. Seksualne odnose nemamo skoro nikako, jer sam ja odavno izgubila svaku želju za njim. U njemu više (koliko god da sam se trudila) ne vidim muškarca, već razmaženo i bezobrazno derište. Prema detetu je veoma dobar, pažljiv i odličan otac. Međutim, izgleda da to nije dovoljno za dalji ostanak u ovoj agoniji. Ja sam rešila da se razvedem i moja odluka je čvrsta. Ne znam kako, ali ću se potruditi da dete zaštitim od bilo kakvih negativnih posledica i da razvod obavim što je "tiše" moguće. Nadam se da on neće praviti probleme. On još uvek ne zna za moju odluku, misli da taktiziram i da "lupetam bezveze", kako on zna reći. Veoma sam tužna što će moj brak propasti. Ja sam u njega ušla iz ljubavi. Mislim da me muž iskorištava sve ovo vreme, da se svesno oslonio na mene i da ne oseća nikakvu odgovornost za svoje posledice niti za našu porodicu. Svađe, prepirke, vređanja i vika svakodnevna su slika u našoj kući. Zato mislim da je za dete mnogo bolje da se rastanemo. Naravno, volela bih kada bi on svakodnevno i u najvećoj mogućoj meri učestvovao u odgoju i vaspitanju deteta posle toga. Recite vi meni - kako vama sve ovo zvuči? Da li se ono što svi kažu na venčanju "u dobru i u zlu" uopšte može primeniti na naš slučaj, koji je od početka, izgleda, bio samo ovo drugo - "u zlu" (jer, kad je sve u redu, on se mene i ne seti, sa mnom ne deli ništa, nizašta me ne pita, a čim krene po zlu - vraća se meni po pomoć)? Da li delite moje mišljenje i šta je vaš savet u vezi sa odnosima njega i deteta posle razvoda? Da li sam ja negde pogrešila? Da li je moglo biti drugacije...

Anonimna

 

Vaš brak nije ono što ste očekivali. Koliko sam shvatila, ni veza sa njim pre braka nije bila idealna. Izgleda da ste očekivali da će se nešto promeniti u braku. Muškarci se retko menjaju u braku, bar ne kako žene to očekuju od njih. Vaša očekivanja u vezi braka s njim su bila nerealna. Bilo kako bilo, svojim postupcima vi ste njemu olakšali da ne brine za finansije. Ako ste uvek tu da rešite probleme u koje on upadne, on će to uvek očekivati i ponašati se neodgovorno. Brak zahteva odgovornost. Vi ste je prihvatili, ali on nije. Uloga majke i poslovne žene je sama po sebi teška, ako još pored toga imate i muža o kome trebate da se brinete više nego o detetu, onda je to jako naporno i normalno je da dovede do velikog nezadovoljstva. Sami ste rekli da se vaš muž ponaša kao derište, a vama treba muškarac, oslonac u životu. Da li je sve moralo tako da bude, ne vredi da se pitate. Vreme ne možete vratiti i učiniti stvari drugačijim, ali ste odgovorni za ono što tek sledi. Moje je mišljenje da alimentaciju zakonski svakako morate tražiti, dete je i njegova odgovornost, a ne samo vaša. Kako je njemu posle razvoda, da li ima dugove, probleme, to vas ne treba da zanima. Odnos sa njim posle razvoda ne treba da bude neprijateljski. Dete treba da viđa svog oca. Detetu su potrebna oba roditelja i ono ne treba da bude svedok vaših svađa i prepirki. Kada kažem da odnos ne treba da bude neprijateljski, ne znači da ste vi dužni da rešavate njegove probleme. Posle razvoda, on ostaje sam sa svojim problemima i moraće da preuzme odgovornost za svoj život. Vaš život je vaša odgovornost i učinite za sebe i svoje dete najbolje.

Aleksandra Stepanović, dipl. psiholog

 

Komentari (18)
  • jelena  - razocarana

    :evil: Jako mi je zao sto nazalost ima puno istih slucajeva. Potpuno te razumem, i sama sam prosla kroz istu situaciju, ali se nisam razvela. Ni sama ne znam sta da radim, nesrecna sam i razocarana. U braku sam 7 godina, mislim da sam izdrzala samo zbog deteta. Ti si potpuno u pravu, ne treba da trpis neistinu. Ako si u stabilnoj materijalnoj situaciji RAZVEDI SE! Mi zene smo jake i mozemo bez njih, tupavih muskaraca. Potpuno te podrzavam!!!!!!!!

  • AGI  - Agi - volim decu

    :confused: Dok se roditelji svadjaju, malena je usamljena i zbunjena i zato dogovorite se sto pre i resite probleme jer ona ceka da joj posvetite paznju i ljubav. A ljubavi ima u vama oboma. Naucite da uzivate u malim stvarima - zajedno, vas troje. Sretno!

  • Mila  - Mila

    Koliko vidim iz toga sto si napisala, zakljucujem da stanje u vasoj vezi i prije braka nije bilo dobro. Vi ste se ponadali da ce se vas muz promijeniti u braku. Nikoga brak nije promijenio. Ti si pozrtvovana majka i supruga i ne trebas da trpis takvu situaciju u kojoj se nalazis. Pokusaj da razgovaras sa muzem o vasem problemu u braku. I vas muz treba podjednako da preuzme odgovornost za svoje ponasanje i brigu za dijete.

  • dada

    :roll: Ja sam devojka i nemam decu...jos uvek...mogu samo da zamislim koliko vam je tesko, kako se osecate jadno i ponizeno, verovatno sa mislju da niste dobra zena, majka itd. Draga gospodjo, vi ste jako hrabri, ne cekajte vise, prelomite to u sebi...niko nije vredan vaseg zdravlja i loseg psihickog stanja...mladi ste, a i znate kako se kaze, bolje dobar razvod nego los brak...jer zena je zena, a ne robinja, ni muza ni deteta, uvek se treba zrtvovati za onog ko i sta vredi...imate :0 moju podrsku, samo hrabro...pooozzz

  • dijana

    Prema ovom sto si napisala, mogu ti rec da sam stekla dojam jako cvrste i stabilne zene koja zna sta hoce i uvjerena je sta moze...Vjeruj mi da ces ti uspjeti i bez njega jer kako mi se cini on je ni od kakve koristi...Ako ostanes s njim, po mom misljenju, samo ces sebi gore napraviti, a i svojoj djevojcici...Ne vjerujem da si u necem pogrijesila jer kako vidim, borila si se svom snagom koja nije toliko cjenjena...kako god odlucila SRETNO!! :D

  • Mila

    Na zalost, ovakve situacije se desavaju kada jedan od partnera se ponasa nezrelo kao dijete i ne preuzima odgovornost za sebe, a kamoli za dijete o kome je duzan da se brine. Nezrelo ponasanje ne treba tolerisati kod partnera niti potkrepljivati, odnosno njegovu odgovornost preuzimati na sebe. Nije vrijedno osjecati se krivom i biti zrtva necijeg neodgovornog ponasanja. Svako je krojac svoje sudbine.

  • bobanst

    Zao mi je, a posebno zato sto sam u slicnoj situaciji. Iako ukupan kucni prihod nam je veci od 2000 eura mesecno mi se svadjamo oko novca. Ona zeli da trosi, jer je u nekom filmu, doktorica po struci i po njenom misljenju ona treba da trosi mnogo. Ja sam u agoniji. Volim je, ali znam da tako ne moze. Ako ne dozovlim da se trosi onda nastaju velike svadje koje nas inace prate tokom celog braka od 12 godina. Ja vise nemam zivaca. Volim je, ali mislim da moram da se razvedem. Dvoje dece imamo i to me jos vise "ubija". Tako da znas, nisi ti jedina koja imas takav problem. Zelja ti je bila brak i porodica, ali ostajes bez toga, ne tvojom krivicom. Jednostavno niste jedno za drugo, kao i ja sa suprugom. Tuga je prevelika, ali sta se tu moze. Svi pokusaji su mi propali.

  • Anonimus

    Tesko je drzati sve konce u rukama, za brak je potrebno dvoje! Moze on da bude neozbiljan, ali onda se prihvata da je takav. Ne pokusavajte promeniti ga ili ubijati to dete u njemu, gusiti ga, nego treba znati igrati se sa njim! Jako teska situacija kada imate pored sebe nezrelog coveka! U tom slucaju zena mora da drzi paznju atmosferu i konce u rukama. Mali broj zena zna kako se to radi i to je jako veliki izazov! Takvi muskarci su jako dobri roditelji, ali losi muzevi! Ne treba lupati glavu da li je moglo da bude drugacije, bilo sta je bilo, bitno je sta sad posle svega! Moj savet - budite roditelji toj deci i pokusaj da budes njegov prijatelj! Mozda se vremenom stvari u njegovoj glavi promene, u tom slucaju znaces sama sta ti je ciniti! Ukoliko se ne desi, ostace ti prijatelj, imaces postovanje i pomoc u svakom trenutku, ne prebacuj mu, ne napadaj. SVE TI OVO KAZEM JER JA IMAM JEDNOG TAKVOG NEOZBILJNOG!

  • Anonimus  - Sta je bolje?

    Imam 40 godina i nisam udata. Ovo nisam, znaci nisam se zvanicno udavala, ali sam zivela godinu dana sa momkom. Pre zajednickog zivota zabavljali smo se 2 godine. To je bilo pre 7 godina. Mnogo sam ga volela, mozda i vise od sebe. Pomagala sam mu da uspe u poslu, jer je zaista bio nadaren ili mi se bar tako cinilo. Mi ponekada stvari vidimo kako zelimo da ih vidimo, ne onakve kakvim ih drugi vide ili kakve bi ih mi videli, ako bi bile drugima problem. Od pozrtvovanog muskarca, koji je u medjuvremnu puno napredovao u poslu i postao direktor, vremenom sam sve vise ispred sebe imala osecaj da upoznajem coveka kome je potreban brz daljinski upravljac. Sve zajednicke obaveze u jednoj bracnoj zajednici sam zavrsavala, a opravdanje je bilo, on nema vremena, prezauzet je. Novac smo delili na pola i pored toga sto je imao pet puta vecu platu od mene. Vremenom, usled prevelikih njegovih obaveza, rasle su i faze neraspolozenja, pa sam se smejala kada se on smeje, izlazili smo kada se njemu izlazilo, cutali smo kada se njemu cutalo. :shock: Posto sam po prirodi jako tolerantna osoba, ja sam imala razumevanja za sve to. Onda jednog lepog dana, shvatila sam da ispred sebe imam osobu koju ne poznajem, koju takva kakva je i pored toga sto volim, ne zelim da zadrzim, jer sam sve vise fizicki propadala i shvatila sam da cu se vrlo brzo razboleti, ako nastavim tako. Razne psihosomatske bolesti su se meni javljale od cira, do stalnih glavobolja. Kako nisam po prirodi svadjalica, nego veliki radnik, ja sam sve to vreme sedela i van zavrsenog fakulteta i dobrog posla polagala dodatne ispite za neka druga vremena, ako mi bude trebalo ili jos bolje da mi vreme prodje dok moram da cutim ili da se ne smejem, jer sam inace vesele prirode. :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: Onoga dana kada se smilovao da me zaprosi, jer ni za to nije bilo vremena, :oops: ja sam znala da nije za mene, pored toga sto su mi svi uporno govorili da nisam normalna. Da mi je lako bilo nije, ali sam presekla. Ovo pisem, jer sam indirektno u tvom pismu prepoznala sebe i svoju situaciju. Danas sam sama :roll: , ali nisam ni malo nesrecna. Verovatno mi je zao sto kasnije nisam imala prilike da sretnnem nekoga ni ko je njemu nalik, ali sam se pomirila da mi je u zivotu najvazniji psihicki mir i da ne trebam da pomazem muskarcima, jer mogu vrlo dobro i bez mene da se snadju u zivotu. Mama nisam nicija. :P Meni je posle njega krenulo jako dobro, dobila sam za Srbiju uslove u stranoj kompaniji kao da sam na zapadu, na rukovodecem polozaju. Mozda sam njega zamenila poslom, to vec nisam sigurna. On se ozenio i trenutno je u fazi razvoda, jer je izgubio i posao "uspesnog direktora" i ima osobu koju posao i nista ne zanima, jedna potpuno inertna osoba, koja slusa kao i ja, ali ne radi nista, ali on sada nema na koga da se osloni. Mislim da sam mu i dalje dobar prijatelj i imamo jako korektne odnose i danas dobre odnose. Posto imamo zajednicke prijatelje i tamo se srecemo, ispred sebe vidim osobu ne koju sam volela, nego neznanca koji mi se nikada ne bi dopao. Moras da budes jaka, da znas sta ti je cilj i da se samo na to usmeris. Moras sebe da cenis i da volis. Budi jaka i nemoj da se svadjas, jer se trosis i ne dobijas nista. Glavu gore, niko od nas se ne menja, a jos je teze biti sa nekim ko nije za tebe, nego biti sam. Uostalom, kada imas dete nikada nisi sama. Zelim ti na prvom mestu puno zdravlja, a onda sve drugo. :D

  • Milica

    U sustini, muskarci su nezreliji po tom pitanju, ali mozda je greska sto si mu u svemu pomagala, i on je dobio oslonac tada kad je trebala da se izrazi ta njegova muskost. Mislim da treba da popricate otvoreno, ako mislis da ima bar malo nade za vas...ako nisam prekasno ovo napisala.

  • Anonimus

    Da li neko od vas misli da je on mozda zaboravio na zenu, zbog ocinstva. Kao sto je rekla on je divan prema detetu, tako da svaki komentar da je neodgovoran propada. Mozda je samo zapostavio zenu. Moj predlog ti je da ga malo zavedes i probudis muskarca u njemu. Zsstitnicka funkcija je na muskarcu, a ti se ponasas zastitinicki u tom braku, a on je postao nemocna zena koja ceka da joj muskarac sve prinese, a on brine o detetu. Razgovor.

  • Stanisa

    Tacno tako, jednostavno zene ne shvataju da u braku moras biti posvecena samo muzu, poslu, deci, a ako juris da stignes do komsije na kafu na ovo ono, onda ti nema spasa...sustina je u mozgu, kada ti nekog volis, ti se fokusiras na njega i na stvari koje ga okruzuju, ovo sto je zena rekla, cini mi se da je egocentrican stav...umesto da vi cekate pravog, covek mora biti pravi za nekog, a to mnogi od nas zaboravljaju sta je poenta... :cry:

  • Anonimus

    Ne razmisljaj puno i ne gubi zivce na takvog coveka. Shvatices kad budes dosla u zrelije godine, sve ce ti to ici na zdrvlje, ja sam imala takav brak bila sam mlada 19 godina i rastala sam se. I nikad se nisam pokajala zbog toga. Drugi brak je trajao dugo 25 godina i opet sam se rastala i ni toga se ne kajem, kajem se samo sto sam ulozila puno sebe i svu moju snagu. Danas sa pedeset godina sam psihicki nestabilna, mnogo toga sam prosla, nemam snage ni volje da budem necija sluga, sad gledam samo sebe i svoju decu i pokusavam da nadjem svoj mir i svoje zdravlje.
    Lara

  • vanja

    Ja nemam takvih problema, mada mislim da ako si nezadovoljna u tom braku, svakako treba da ga okoncas jer je evidentno da ti je i zdravlje naruseno usled nezadovoljstva u istom. To sto je on dobar prema detetu ne znaci da automatski mora biti i dobar supruznik. A opet pitanje koliko je on zapravo dobar otac kad ne zeli da radi i kada biste bili na ivici egzistencije da se ti ne trudis trostruko da istu obezbedis. Treba da za sebe izaberes zivot kojim ces biti zadovoljnija jer ces samo na taj nacin moci da budes kompletnija kao licnost, a samim tim, i kao majka.

  • Nesrecna  - Razumevanje

    I ja sam vrlo nesrecna: Ni moja veza sa sadasnjim suprugom pre braka nije bila nesto lepa. Ja sam romanticna i volim kada ljudi imaju osecanja jedni prema drugima i to pokazuju. Ne letim ja u oblacima, u braku sam 14 godina i rodila sam dvoje dece. Svog sam muza ostavljala nekoliko puta i pomirivala se uvek u nadi da ce se bar nesto promeniti. Posle svega sam shvatila, da se stvari nikada nece promeniti. On ce prema meni uvek biti nepazljiv, agresivan i zlovoljan. Ima tu i lepih ali vrlo retkih momenata. Kao devojka nikada nisam razumela zene koje u braku ostaju zbog dece, ali sada ih razumem. Volim svog muza iako znam da nikada necu doziveti da o meni brine s ljubavlju i da ce uvek biti bezosecajan. Cak ni kada sam se lecila od depresije, nije imao zivaca da mi pruzi bar malo osecaj da sam mu bitna. Iz te krize izvukla sam se sama. Kod tebe vidim, da i ti tvog muza volis i dokle god je to tako, nemoj se razvoditi. Zena koja je sama sa jednim ili vise deteta je jako nesrecna i postaje meta za maltretiranje sa svih strana. Takvu zenu retko ko podrzi i usrecuje istinito. Nositi odgovornost sama za sebe i dete nimalo nije lako i ne savetujem ti da udjes u tu varijantu dok nisi sigurna da mozes da zivis bez njega. Razgovaraj s njim vise puta da vidi da nisi naivna i da vrlo dobro znas na cemu ste. Muskarci se vole praviti ludi i cesto nisu u stanju da sagledaju sebe samokriticno, a kada im mi nesto kazemo osecaju se napadnuto, a to uopste ne mora da bude tako. Puni su predrasuda i laznog ponosa. Vaspitanje je u pitanju, a mi zene tu ne mozemo nista. Sklone smo da prebacujemo sebi i da sebe krivimo kada nesto nije u redu, tako su nas ucili dok smo bile male. Devojcice se grde, a u decake se gleda kao u male bogove i tu ustvari lezi zec. Jedino prava strpljiva zenina ljubav tu moze nesto da ucini, ali treba jako jako dugo. Konacno sigurno i ti imas svojih mana koje on takodje trpi i to je i kod mene i kod svakog tako. Ako ga volis, ne ostavljaj ga, ponavljam, bices jos nesrecnija. Pozdrav.

  • Sanjam svoju srecu

    Razvedena sam vec 10 mjeseci, imam sina od 4 godine! Dva mjeseca posle razvoda bila sam prisiljena da odem u inostranstvo, sada sam u Njemackoj, sama sa djetetom. Idem na kurs, nikoga ne znam. Ruzan je osjecaj ostaviti rodbinu, prijatelje i doci zivjeti u tudjoj zemlji znajuci da vam niko nece pozvoniti na vrata, da nemate kome otici. Izbjegavam izlaske iz kuce jer znam da nemam gdje otici, ali ipak moram naglasiti da se mnogo, mnogo bolje osjecam posle razvoda nego onih pet godina braka i u toku razvoda. Taj tvoj bivsi muz me podsjeca na mog i vjeruj mi nikada nece biti bolje, samo gore ili ce tebi to postati normalno, pretvorices se u ono sto mrzis. Koliko god izgledalo tesko, tuzno i ruzno, samo digni glavu, kreni naprijed hrabro i izbori se! I mene i tebe u zivotu ceka neko mnogo bolji!

  • Tanja

    Kako da se vratim na nekadasnji optimizam kada ne mogu da svarim greske u zivotu koje sam napravila (soj mene i mog muza fula stoposto), kako da krenem naprijed kada se osjecam kao istrosena krpa koja je valjala i bila dobra samo kada je trebalo. U najtezim trenucima sam bila sama (nemam brata ni sestru, otac davno umro, sada majka bolesna) i sada kada mi treba neko da podijelim tugu i bol - praznina, nema nikog bliskog?

  • sonja  - 19 godina braka

    Imam 35 godina i iza sebe brak od 19 godina, da kazem imala sam dobrog coveka koga su si voleli, cak i ja, secam se jednom davno sam napisala na profilu MNOGO GA VOLIM, OPET BI SE UDALA ZA NJEGA, ali verujte da je to bilo samo prolazna faza, zeni treba covek, cvrsta muska ruka koja ce da zaradi, da bude sposobna da zastiti zenu da se ona na neki nacin oseca dobro, moj muz je bio jedna teska ladovina koju sam ja izdrzavala, radeci po pijacu u velikim hladnim danima, trgovinama, iduci po moru ko sobarica u raznim hotelima dok je on samo cekao pare, da se kupe namirnice za zimu, nikad mi nije reko nemoj, ako zeno samo idi bice para, dok je on uzivao kuci, tako da sam ja resila da budem borac za sebe, a ne i za njega, pored svega sto smo stekli za 19 godina, ja sam izasla iz kuce bez igde icega, podnela razvod braka i odrekla se svega, izasla sam da kazem sa jednom malom torbicom vesa, iz raskosi, imanja, velike kuce i dosla u tudji stan gde placam kiriju, ali mirno spavam, imam platu radim za sebe, a ne za lencugu i njegovu sestru i lakse mi je, verujte mi samo ako zelite, ako se osecate da vas neko uporno koristi, vi propadate od rada a drugi uzivaju, e takvi vam ne trebaju, razvela sam se na drugom rocistu, sada se vise ne pita ko je kriv, ko prav, samo zelim razvod i gotovo, sada cu da promenim njegovo prezime i da pocnem od pocetka sve, a necu dozvoliti da me niko zaj*** Udala sam se za njega u 16 godina, sada imam 35, sa mojom voljom i zeljom steci cu sve opet, a uskoro cu postai i baka. Zato dame moje ne dajte niko da vas koristi i gazi.

Dodaj komentar
Your Contact Details:
Komentar:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img]   
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P:oops::cry:
:evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:
Security
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.
 
Politika privatnostiJoomla TemplatesWordPress Themes

Pretraga

Ankete

Koja je tvoja letnja destinacija ove sezone?