Eritrofobija

Imam nekih sitnica u životu koje mi pomalo smetaju. Živim u malom mestu, udata sam i imam kćerku. Imam 34 godine. Moji problemi su nesigurnost u sebe, nedostatak samopouzdanja. Radim odgovoran posao, šef sam u jednoj poslovnoj firmi. Kada je neki sastanak u firmi, ja dobijem tremu i uhvati me nervoza da će me neko nešto pitati, a ja se saplesti i zapetljati. Najgori je problem što imam eritrofobiju, ne znam jeli se to baš tako naziva - crvenjenje lica kad mi je neugodno, jer inače sam stidljiva sa nekim osobama, samo nisam sa sebi bliskim. Veći je problem kada mi se javi to crvenilo, a ja mislim da će to drugi primetiti i onda još gore pocrvenim. Ima li neki način da se to suzbije? Možda bi psihoterapija pomogla, ali nemam ja načina da dolazim na te seanse, jer sam daleko od većeg grada. Ima li neki način da prvo sama pomognem sebi, pa tek onda nešto konkretnije, ako ovo nebi uspjelo. Onda, uvek mislim kako su drugi pametni, samopouzdani i sigurni u sebe, a ja to nisam. Desi mi se kad sam vani, da dobijem to crvenilo ako sam srela neku poznatu osobu i stala sa njom. Nekad mi se lice samo od sebe zacrveni...bez razloga. To me stvarno nervira, najbolje kad bi mogla da ne obraćam pažnju na to, ali ne mogu. Nadam se da ćete mi vi pomoći da nekako prevladam ovu nesigurnost i stidljivost, bar dati neki psihološki savet, šta da radim. Glupo jeste, ali to je jače od mene. Unapred hvala.

Dragana

Eritrofobija je strah pojedinih, obično preosetljivih osoba, da će u određenim društvenim situacijama, naročito u prisustvu više osoba ili autoriteta, nekontrolisano pocrveneti. Prati ga pojačano znojenje ili osećaj treme, što često onemogućava socijalnu komunikaciju na zadovoljavajući način. Eritrofobija je bolestan strah da ne pocrvenimo i javlja se usled lične nesigurnosti. Dakle, u pitanju je strah stidljivih osoba koje u određenim situacijama pocrvene i tako otkriju (odaju) svoje duševno stanje koje "kriju" od javnosti, stanje kojega se ili boje ili srame ili ne žele pokazati uznemirenost ili nelagodu koju osećaju u tom trenutku. Događa se, naime, da eritrofobična osoba reaguje crvenilom upravo iz straha od crvenila jer unapred očekuje da će se zacrveniti. Strah od crvenjenja sili osobu na izbegavanje da bude u centru pažnje, da nastupa ili govori (pred) drugima itd. Razlog broj jedan za sve te nevolje je u manjku samopoštovanja i osećaja nesigurnosti. Eritrofobije se mogu svrstati pod određeni oblik socijalnih fobija. To su zapravo poremećaji koji se očituju kroz iracionalan strah od ljudi ili socijalnih prilika i situacija (javni nastupi, ispiti...) u kojima druge osobe mogu primetiti njihove slabosti i nedostatke te ih ismevati ili povrediti njihovu ličnost. Tu je u pitanju strah od javnog nastupa ili obraćanja nekim autoritetima, strah da nebi bili ismejane neznalice i nesposobnjaci. Neretko ili uglavnom uvek fobične osobe izbegavaju situacije i objekte koje u njima pokreću taj nemili strah, pa čak odstupaju od regularnih životnih puteva, dužnosti i obaveza ne bi li izbegle fobijsku nelagodnost. To što se sa vama dešava jeste razvoj socijalne fobije. Ovaj problem se vrlo uspešno leči psihoterapijom. Ona će vam pomoci da otkrijete i savladate postisnute uzroke vašeg sadašnjeg ponašanja. Javite se psihoterapeutu i videćete napredak. Terapija za prevazilaženje ovog problema sastoji se u osvešćivanju unutrašnjih konfliktnih zona i vežbanjem socijalnih veština i komunikacije. Vaš problem se uspešno sanira bihejvior terapijom. Nađite takvog terapeuta i on će vam pomoći da problem rešite. Terapija se sastoji i u razgovorima i u vežbama.