Draga Ksenija, ja licno mislim da ne trebas previse misliti o tome. Znam da je tesko ne misliti o necemu sto te izjeda iznutra, ali ipak pokusaj se obazirat na druge stvari kap npr. na skolu, na drustvo itd...Znas i ja sam mlada al ne mislim o tako nesto...samo ti uzivaj..kiss ..ups da znas da je ovaj''kiss'' kao prijateljici..heehee salim se...

Ksenija kao prvo zeleo bih da te pozdravim, a sto se tice tvojim stavom i strahom meni se ipak cini da je to kriza identiteta...to se desava kod vecinu ljudi u toj vozrasti, kad se pitaju sta sam ja, ko sam ja i takva slicna pitanja...Radi vise na sebe, komuniciraj sa ljudima u tvojoj okolini, bidi uspjesna u skoli i poslu, budi ono sto jesi i uvek kad mozes daj svoj maksimum...(ako te ne privlace zenske osoboe ti sigurno ni si lezbejka, ti samo imas strah da ne budes lezbejka)
p.s.Izvinite ako ima nekih gresaka u mom srbskom pravopisu...psiholog iz makedonije

Draga Ksenija, imas 21 godinu, ti si vec odrasla dovoljno da mozes da umiris sebe i sednes lepo sa sobom da razgovaras.
Mislim da treba da procitas nekakvu literaturu o homoseksualnim stavovima, ljudima, vezama..
Pa sta i ako jesi homoseksualna?
To nije velika stvar.
To si ti.

Draga Ksenija mislim da ne moras toliko da se brines, svi ti problemi su trenutne prirode tako da ce oni proci prije ili kasnije.
Usput procitaj nesto i pokusaj da se smiris, ako ces poslusati moj prijateljski savjet preporucujem ti da procitas prije spavanja nekolike glava iz biblije. Pozdrav..Svako dobro od Gospoda.

Moram se nadovezati na temu jer isto to sto Ksenia prozivljava se dogadja i meni. Izludjuje me ta pomisao da sam lezbijka. Stvarno ne znam sta se sa mnom to dogadja. Sad sam u godinama kada bi trebala znati sta sam i sad mi se javlja taj strah, ne znam sta da radim. Mislim do sad je sve bilo normalno, imala sam vec dva decka i uvijek na emocionalnoj razini su mi se svidjali decki i oni su bili ti u koje sam se zaljubiljivala. Ova pomisao mi se javila vec jednom prije, ali je prestalo, a sad je grozno. Ja sad ne znam jel to neki opsesivni poremecaj koji me muci ili sam ja stvarno "to". Ne znam, uvek prije kad je bilo reci o homoseksualnosti (jer moji su veliki homofobi) ja sam uvijek im pokusavala reci da nije dobro osudjivat takve ljude tj. meni se to nije cinilo ko bolest vec nesto s cime se ljudi radjaju. Sad kad se uvukao taj grozan osjecaj, strah (ne znam ni sama sta je to) gadi mi se pomisao na to. Smatram to odvratnim i groznim i ne zelim sebi to. Molila bi za savet!

Ljudi ja moram da kazem da mene sve ovo jako boli. Da li ste citali sve one komentare na forumima? Ne mogu da verujem da ce neko da odbaci sve moje kvalitete i u meni videti samo izopacenog stvora koji bi da se igra ljudskog bica. To stvarno nije fer. Mene niko nije pitao da li ja zelim da budem to sto jesam, a tamo neko bi mi zbog toga potpalio lomacu. Bojim se ljudi i svuda se osecam kao uljez. Mladost mi prolazi izmedju cetiri zida. Dopisivao sam se sa nekim strejt tipom kojem sam rekao da sam i ja strejt, samo da bih video sta ce reci kada mu kazem da, iako sam heteroseksualac, nemam nista protiv gay populacije. Odgovorio mi je: "Ako nemas nista protiv njih onda ti ili JESI gay ili si nenormalan u nekom drugom smislu". Pogodio je! On! On koji je mislio da je homoseksualnost virus i da ce zaraziti "normalne". Ne mogu da se nosim sa tolikom mrznjom. Ma koliko da su dobri moji argumenti, ljudi jednostavno ZELE da mrze, da uzivaju u svojoj "normalnosti".

Dacho, gresis, ja nisam uopste protiv gay populacije (iako ne pripadam gay populaciji) i svuda pokusavam u razgovoru sa ljudima da razbijam te glupe predrasude (uglavno kod nas vlada homofobija) i nije me sramota da i javno govorim o tome i zalazem se za jednaka prava svih ljudi bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Moj muz je bio veoma strog u svojim stavovima, pa sam i njega uspela da "omeksam", a moj punoletni sin nema nikakvih predrasuda. Pre svega, najbitnije je kakav je ko covek, sta ima u srcu i glavi, a sve ostalo je nebitno. Prihvatite sebe onakvima kakvi ste - vi ste kao i svi drugi dragocena ljudska bica i pokusajte da zivite normalno (koliko je to moguce u ovoj nasoj jos uvek primitivnoj sredini), a mislim da ce doci i bolja vremena. I zapamtite, ima i bice sve vise onih koji ne misle nista lose o vama!!!

Dacha, zao mi je što se tako osecas, nemas razloga da osecas krivicu zbog toga sto nisi streit, kako si rekao, jer je homoseksualnost urodjena jer ti nisi sam birao svoju polnu orjentaciju. Na zalost, ljudi ne razumiju i ne znaju dovoljno o uzrocima nastanka homoseksualnosti i zbog toga imaju takvo lose misljenje o tome. Ja se nadam da ti sam sebe razumes, a sta drugi misle, ne treba da te opterecuje.

Mislim da vecina vas nema potrebe za brigu jer ako covjek o necemu stalno razmislja to mu udje u podsvest i misli da je tako, a uostalom ako i jeste homoseksualac sta vas briga. Nema pravo niko da vas okrivljuje zato. Svi imaju pravo na zivot, slobodu govora i imovinu. A sto se tice Dache, bez brige, jer dok ljudi pricaju o nekom nesto znaci da on vrijedi. Budite optimisti i bice vam dobro i imajte vjere i nade u Boga.

I mene isto to brine. Imam decka skoro godinu i po dana, obozavam ga i uzasno volim sex sa njim Pre neko vece sam tako mislila na njega, pocela da se samozadovoljavam i odjednom mi se pred ocima pojavise zenske grudi! Uzasan trip! Sad se plasim da sam lezbejka, a nikada me zene nisu privlacile niti zelim da budem sa nekom devojkom. Nadam se da je to samo neki trip i da sam sve umislila. Da li neko moze da mi kaze sta misli o tome?

Mislim da je to veliki problem i prilicno opterecujuce. Malo mi je tesko da to ovde napisem, ali desavalo se i meni to isto, narocito kad sam tuzna ili neraspolozena, ili kad upadnem u fazu tzv. poljuljanog samopouzdanja. Tada sam shvatila da to ima veze sa krizom identiteta i da je samo jos jedan simptom anksioznosti - koja se po pravilu tada javlja. Volim muskarce i ponekad mi je sve to smesno, ali desava se, i prodje za kratko vreme, mada se opet javi kroz neki period. To licno tumacim kao neku malu borbu sa samom sobom i znam da mi ne moze biti "nametnuto" nesto sto ne zelim, moje opredeljenje je jasno, a savetujem i tebi takav stav. Sada je taj strah mnogo manji, kao da sam to vec prelezala.